Безгак (малярия, malaria)



Download 2,48 Mb.
bet4/16
Sana23.02.2022
Hajmi2,48 Mb.
#143208
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
Безгак-UZ

Безгакнинг тарқалиши

Патогенези ва патологик анатомияси. Ҳозирги умумий адаптацион синдром тушунчасига кўра, безгак ҳуружи, пироген факторлар мажмуининг (мерозоитларни ва хусусий оқсилни парчаланишидан ҳосил бўлган бегона оқсил, безгак пигменти, безгак токсини, эритроцит бўлаклари, безгак пигменти – гемомеланин) патоген таъсирига бўлган, макроорганизмнинг носпецифик жавоб реакциясидир.

  • Патогенези ва патологик анатомияси. Ҳозирги умумий адаптацион синдром тушунчасига кўра, безгак ҳуружи, пироген факторлар мажмуининг (мерозоитларни ва хусусий оқсилни парчаланишидан ҳосил бўлган бегона оқсил, безгак пигменти, безгак токсини, эритроцит бўлаклари, безгак пигменти – гемомеланин) патоген таъсирига бўлган, макроорганизмнинг носпецифик жавоб реакциясидир.
  • Маълумки, безгак плазмодияларини одам организмига тушгандан кейинги бошланғич ривожи ва кўпайиши жигарнинг паренхиматоз ҳужайраларида кечади. Бундай кўпайиш – преэритроцитар (экзоэритроцитар) ёки тўқима шизогонияси деб юритилади.

Безгак ҳуружи – ичида паразит кўпайган эритроцитларни ёрилиши (моруляция) туфайли қонга тушган мерозоитлар, безгак пигментлари, плазмодияларнинг метаболик ҳосилалари, эркин гемоглобин, эритроцит парчалари ва бошқалар таъсирида ҳароратни бошқарувчи марказни қаттиқ қитиқланиши оқибатида иситма реакциясининг юзага келишидир. Шу жараён, эритроцитар шизогония қатъий тартибда кечганлиги туфайли, тропик ва уч кунлик безгакларда ҳар 48 соатда, тўрт кунлик безгакда эса ҳар 72 соатда тақрорланади. Бироқ безгак юққанида одам организмига паразитнинг гетероген (турли хил) популяцияси тушганлиги туфайли, шизогония бошланғич даврида тартибсиз кечиши ва иситма ҳам нотўғри типда бўлиши мумкин. Организмда иммунологик реакция ортиб боргани сари паразитнинг фақат битта етакчи генерацияси эритроцитларда яшаб қолади ва иситма ритми шу турга хос ҳолда бўлади.

  • Безгак ҳуружи – ичида паразит кўпайган эритроцитларни ёрилиши (моруляция) туфайли қонга тушган мерозоитлар, безгак пигментлари, плазмодияларнинг метаболик ҳосилалари, эркин гемоглобин, эритроцит парчалари ва бошқалар таъсирида ҳароратни бошқарувчи марказни қаттиқ қитиқланиши оқибатида иситма реакциясининг юзага келишидир. Шу жараён, эритроцитар шизогония қатъий тартибда кечганлиги туфайли, тропик ва уч кунлик безгакларда ҳар 48 соатда, тўрт кунлик безгакда эса ҳар 72 соатда тақрорланади. Бироқ безгак юққанида одам организмига паразитнинг гетероген (турли хил) популяцияси тушганлиги туфайли, шизогония бошланғич даврида тартибсиз кечиши ва иситма ҳам нотўғри типда бўлиши мумкин. Организмда иммунологик реакция ортиб боргани сари паразитнинг фақат битта етакчи генерацияси эритроцитларда яшаб қолади ва иситма ритми шу турга хос ҳолда бўлади.

Download 2,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish