Berdaq atindag’i qaraqalpaq ma’mleketlik universiteti Qaraqalpaq til bilimi kafedrasi’



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/7
Sana11.01.2020
Hajmi0,71 Mb.
#33187
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
qaraqalpaq tilinde dawisli ham dawissiz fonemalardin mani ayiriwshi belgileri


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II Bap. Daw?ss?z fonemalard?n` ma`ni ay?r?wsh  

?ha`m ma`ni 

ay?rmaytug`?n belgileri 

Yerinlik (labial`) p fonemas? 

P sesi  fonema retinde qaraqalpaq tilinde basqa daw?ss?zlarg`a  ma`ni ay?r?wsh  

?

belgileri  boy?nsha  to`mendegishe  qarama-qars  



? qoy?lad . 

? P  fonemas?n?n`  tiykarg`  

?

belgileri u`nsiz, jab?s?n`q , 



? yerinlik ha`m aw?zl?q bol?p keliwi won?n` fonologiyal?q 

belgisi  bol?p  yesaplanad . 

? Sebebi,  wol  fonema  retinde  u`nli  b  fonemas?na, 

juw?s?n`q  

? f fonemas?na, mur?nl?q m fonemas?na, til art  

?k fonemas?na qarama-qars  

?

qoy?lad  



? ha`m  solay  yetip  jubaylasad . 

? M?sal : 

? p-b,  pol-bol,  p-f,  paza-faza,  p-m, 

pa`s-ma`s, p-k, jip-jik t.b. Mine, us?nday belgileri arqal  

? bir-birinen aj?ral?p turad . 

?

Bulard n`  birewleri  bir  belgisi  menen  aj ral p  tursa,  qalg`an  belgileri  birdey  bol p 



?

? ?


?

keledi. M sal  p

?

? -b  fonemalar  tek bir  belgisi  menen  g`ana aj ral p  turad : p



?

?

?



?

-u`nsiz, 

b-u`nli.  Al  qalg`an  belgileri  jag` nan  birdey,  wolard n`  ay rmash l g`   joq,  yekewi 

?

?



?

? ? ?


de  yerinlik,  yekewi  de  jab s n`q ,  yekewi  de  aw zl q.  Bun   fonologiyada  bir 

? ?


?

? ?


?

oppozitsiyal   fonema

?

lar  dep  te  atayd .  P



?

-f  fonemalar   da  tek  bir  belgisi  menen 

?

aj ral p  turad ,  bul  wolard n`  ma`ni  ay r wsh   belgisi  bol p  yesaplanad .  M sal :  p



?

?

?



?

? ?


?

?

?



?

?

-



jab s n`q ,  f

? ?


? -juw s n`q ,  al  wolard n`  qalg`an  belgileri  birdey:  yekewi  de  yerinlik, 

? ?


?

?

yekewi  de  u`nsiz,  yekewi  de  aw zl q  fonemalar.  Bul  yeki  fonema  da  bir 



? ?

oppozitsiyal   fonemalar  qatar na  kiredi.  P,  m  fonemalar   yeki  belgisi  menen  bir

?

?

?



-

birine  qarama-qars   qoy lad .  M sal :  p

?

?

?



?

?

-u`nsiz,  aw zl q,  m



? ?

-sonor,  mur nl q 

? ?

fonemalar.  Us   yeki  belgisi  menen  bir



?

-birinen  aj ral p,  ma`

?

?

ni  ay r w  ush n  x zmet 



? ?

?

?



q lad .  Al  wolard n`  qalg`an  yeki  belgisi  birdey.  Yekewi  de  yerinlik,  yekewi  de 

?

?



?

jab s n`q   bol p  yesaplanad .  Bul  yeki  fonema  fonologiyada  yeki  oppozitsiyal  

? ?

?

?



?

?

fonemalar  dep  atalad .  P,  k  fonemalar   tek  bir  belgisi  menen  g`ana  aj ral p



?

?

?



?   turad . 

?

P-yerinlik,  k-til  art .  Bul  belgileri  p  ha`m  k  fonemalar n n`  tiykarg`   ma`ni 



?

? ?


?

ay r wsh   belgileri  bol p  yesaplanad .    Al  wolard n`  qalg`an  belgileri  birdey: 

? ?


?

?

?



?

yekewi  de  jab s n`q ,  yekewi  de  u`nsiz,  yekewi  de  aw zl q  fonemalar.  Bul  yeki 

? ?

?

? ?



fonema  da  bir  oppozitsiyal   fonemalar  bol p  yesaplanad .  Sonday

?

?



?

-aq,  p  fonemas  

?

bulardan basqa da daw ss z fonemalar menen qarama



? ?

-qars  qoy lad . 

?

?

?  



Biz  joqar da  p  fonemas n n`  tiykarg`   ma`ni  ay r wsh   belgilerin  atap  wo`ttik. 

?

? ?



?

? ?


?

Us nday ma`ni ay r wsh  belgileri menen bir

?

? ?


?

 qatarda ma`ni ay rmaytug` n belgileri 

?

?

de bar. Bul p fonemas n n` tiykarg`  yemes belgileri bol p yesaplanad . Ma`selen, p 



? ?

?

?



?

fonemas   juwan  a,    daw sl lar   menen    qon`s las  kelip  juwan,  a`,  e,  i  daw sl lar  

?

?

? ?



?

?

? ?



?

menen qon`s las kelip jin`ishke o, u daw sl lar  m

?

? ?


? enen  qon`s las kelip juwan ha`m 

?

yerinlik,  o`,  u`  daw sl lar   menen  qon`s las  kelip  jin`ishke  ha`m  yerinlik  bol p 



? ?

?

?



?

ayt l w   fonologiyal q  jaqtan  a`hmiyetli  yemes.  M sal :  pal,  pul,  pa`s,  pil,  post n, 

? ? ?

?

?



?

?

po`pek t.b. Bunda p fonemas n n`  p, p



? ?

׳, p°, p׳° bol p ay

?

t l w  p fonemas n n` tilde 



? ? ?

? ?


jumsalatug` n ren`kleri yamasa wa`killeri dep atalad . 

?

?  



Qaraqalpaq  tilinde  p  sesi  so`zdin`  bas nda,  wortas nda,  aq r nda  kele  beredi. 

?

?



? ?

Ay r m  jag`aylarda  so`zdin`  aq r nda  p  sesi  kelse  wog`an  daw sl dan  baslang`an 

? ?

? ?


? ?

qos mta  qos lg`

?

?

anda  p  sesi  b  sesine  aylan p  ketedi.  M sal :  kitap



?

?

?



-kitab ,  kenep

?

-



kenebi h.t.b. 

Keyni  p  sesine  pitken  so`zlerge  – p/

? -ip  qos mtalar   qos lsa  p  sesi  w  sesine 

?

?



?

aylan p ketettug` n jag`daylar da ush rasad . M sal : sap

?

?

?



?

?

?



-saw p (sap p yemes), qap

?

?



-

qaw p  (qap p  yemes

?

?

),  kep-kewip  (kepip  yemes),  sep-sewip  (sepip  yemes)  dep 



atalad .

?  


Qos yerinlik b fonemas?. 

B  fonemas?n?n’  tiykarg’?  ma’ni  ay?r?wsh?  belgileri  yerinlik,  jab s n`

? ? q?,  u’nli 

ha’m  aw?zl?q  belgileri  arqal?  wol  qaraqalpaq  tilinde  basqa  daw?ss?zlarg’a  fonema 

retinde  qarama-qars?  qoy?lad?.  Ma’selen:  b  u’nli  bolsa,  u’nsiz  p  bar,  b  yerinlik 

fonema bolsa, til aldi t fonemas? bar, b jab s n`

? ? q? bolsa, juw?s?nq? s fonemas? bar, b 


aw?zl?q fonema bolsa, mur?nl?q n fonemas? bar. Mine, us nday belgileri menen bul 

?

fonemalar bir-birinen ajral p turad . M sal : b



?

?

?



?

-p jaba-japa, b-t bas-tas, b-s, baq-saq, 

b-n,  tana-taba.  B-p  fonemalar   bir  belgisi  menen  aj ral p  turad :  b

?

?



?

?

-u’nli,  p-u’nsiz. 



Qalg’an  belgileri  birdey  yekewi  de  jab s n`q ,  yekewi  de  yerinlik,  yekewi  de 

? ?


?

aw zl q.  Bul  yeki  f

? ?

onema  bir  oppozitsiyali  fonemalar  bolad .  B,  t  fonemalar   yeki 



?

?

belgisi  menen  aj ral p    turad :  b



?

?

?



-yerinlik  ha’m  u’nli,  t-til  aldi  ha’m  u’nsiz.  Bul 

belgiler b ha’m t fonemalar n bir

?

-birinen ajrat p tur. Al qalg’an yeki belgisi birdey: 



?

yekewi  de  jab s nq ,  ye

? ? ?

kewi  de  aw zl q  fonemalar.  B,  s  fonemalar n  bir



? ?

?

-birinen 



aj rat p  turg’an  belgiler:  b

?

?



-u’nli,  s-u’nsiz,  b-jab s nq ,  s

? ? ? -juw s nq ,  b

? ? ?

-yerinlik,  s-til 



ald .  Bul  yeki  foneman   fanologiyada  ko’p  oppozitsiyal   fonemalar  dep  atayd . 

?

?



?

?

Sebebi, b ha’m s fonemalar  u’sh



?

 belgisi menen bir-birinen aj ral p turad . Tek bir 

?

?

?



belgisi menen g’ana birdey: yekewi de aw zl q fonemalar. B, n fonemalar  da u’sh 

? ?


?

belgisi  menen  bir-birinen  ajral p  turad .  B

?

?

-yerinlik,  u’nli,  aw zl q,  n



? ?

-sonor, 


mur nl q fonemalar. B, n fonemalar  da ko’p 

? ?


?

oppozitsiyal  fonemalar bolad . Wolar 

?

?

yekewi  bir  belgisi  menen  bir-birine  jaq n:  yekewi  de  jab s n`q .  B



?

? ?


?

-fonemas  

?

qaraqalpaq  tilinde  basqa  daw ss zlarg’a  da  us nday  belgileri  menen  qarama



? ?

?

-qars  



?

qoy lad . 

?

?  


B  fonemas n n’  juwan  dawisl lar  menen  qon’s las  kel

? ?


?

?

ip  juwan,  jin’ishke 



daw sl lar  menen  qatar  kelip  jin’ishke,  juwan  ha’m  yerinlik  daw sl lar  menen 

? ?


? ?

qon’s las  kelip  juwan  ha’m  yerinlik,  jin’ishke  ha’m  yerinlik  daw sl lar  menen 

?

? ?


qon’s las kelip jin’shke ha’m yerinlik bol p ayt l w  won n’ tiykarg’  yemes belg

?

?



? ? ?

?

?



isi 

bol p  yesaplanad .  M sal :  bas,  bos,  bes,  bol,  bil,  bu’l

?

?

?



?

-bu’l  h.t.b…  bunday  b 

`fonemas n n’  b,  b,  b,  b  bol p  ayt l w   fonemas n n’  renkleri,  yamasa  tilde 

? ?


?

? ? ?


? ?

jumsalatug’ n  wa’killeri  dep  atalad .  Bunday  bir  foneman n’  ha’r  tu’rli  renklerde 

?

?

?



ayt l w  fonolog

? ? ?


iyal q jaqtan a’hmiyetli yemes. 

?

 



B sesi so’zdin’ bas nda  ha’m wortas nda qollan la beredi. M sal : bar, bo’bek, 

?

?



?

?

?



to’be, bala t.b. al so’zdin’ aq r nda tekrus tilinen kirgen so’zlerde g’ana ush rasad . 

? ?


?

?

M sal : shtab, klub. Bunday so’zdin’ aq r nda b sesi jaz



?

?

? ?



lg’an  menen ayt lg’anda p 

?

?



?

sesi yesitiledi.  

Sonday-aq  b,  p,  m  sesleri  wo’zlerinen  bur n  kelgen  so’zdin’  aq rg’   sesinin’ 

?

?



?

u’nli,  u’nsiz  sonor  bol p  keliwine  qaray  bir

?

-biri  menen  wor n  almas p  keledi. 



?

?

Us n n’ na’tiyjesinde geypara ko’mekshi so’zler bir nes



? ?

he variantlar na iye bolad : 

?

?

menen,  benen,  ma/me,  ba/be,  pa/pe:  a’kem-menen,  joldas  penen,  siz  benen,  keldi 



me,  qaytt   ma?  so’k  pe,  kelip  pe?  bar p  pa?  bo’kpen  be?  t.b.  feyildin’  bol ms z 

?

?



?

?

formalar  da ma/me, ba/be, pa/pe variantlar  menen ayt lad . M sal :



?

?

?



?

?

?  barma, kelme, 



kespe, qazba, gezbe t.b.  

Yerinlik-tislik b fonemas .

B  fonemas n n’  tiykarg’   belgileri  yerinlik,  juw s nq ,  u’nli,  aw zl q  bol p 



? ?

?

? ? ?



? ?

?

yesaplanad .  Mine,  us   belgiler  b  fonemas n n’  ma’ni  ay r wsh   belgileri  bolad . 



?

?

? ?



? ?

?

?



Wol basqa daw ss zlarg’a to’m

? ?


endegishe fonema retinde qarama-qars  qoy ladi. B

?

?



-

f,  baza-faza,  b-j,  baza-jaza,  b-q,  baza-qaza,  b-f  fonemalar   tek  bir  belgisi  menen 

?

aj ral p turad . B u’nli, f



?

?

?



-u’nsiz. Qalg’an belgileri yekewinin’ de birdey: yekewi de 

yerinlik-  tislik,  yekewi  de  juw s nq

? ? ?,  yekewi  de  aw zl q.  B

? ?


-f  fonemalar   bir 

?

oppozitsiyal   fonemalar.  B



?

-j  fonemalar   bir  belgisi  menen  bir

?

-birinen  aj ral p 



? ?

turad .  B

?

-yerinlik,  j-til  ald .  Bul  belgiler  wolardin’  ma’ni  ay r wsh   belgileri  bol p 



?

? ?


?

?

yesaplanad .  Al  wolard n’  qalg’an  belgileri  jag’ n



?

?

? an  birdey:  yekewi  de  u’nli, 



yekewi  de  juw s nq ,  yekewi  de  aw zl q.  Fonemalar  b

? ? ?


? ?

-q  fonemalar   u’sh  belgisi 

?

menen bir-birinen aj ral p turad . Sebebi, wol fonema retinde til ald  s fonemas na, 



?

?

?



?

?

jab s nq   b  fonemas na,  til  art   k  fonemas na,  mur nl q  n  fonemas



? ? ?

?

?



?

? ?


na,  u’nli  b 

?

fonemalar na  qarama



?

-qars   qoy lad   ha’m  solay  yetip  jubaylasad .  P  fonemas  

?

?

?



?

?

menen  s  fonemas   bir  belgisi  menen  aj ral p  turad .  P



?

?

?



?

-yerinlik,  s-til  ald .  Bul 

?


belgileri wolard n’ ma’ni ay r wsh  belgileri bolad . Al wolard n’ qalg’an belgileri 

?

? ?



?

?

?



birdey:  yekewi  de  juw s nq ,  yekewi  de  u’nsiz,  yekewi  de  aw zl q  fonemalar. 

? ? ?


? ?

Demek,  p-s  fonemalar   bir  oppozitsiyal   fonemalar.  P

?

?

-b  fonemalar   yeki  belgisi 



?

menen bir-birinen aj ral p turad . P

?

?

?



-u’nsiz, juw s nq , b

? ? ? -u’nli, jab s nq . Bul belgiler 

? ? ?

p  ha’m  b  fonemalar n  bir



?

-birinen  aj rat p  turad .  Al  wolard n’  qalg’an  belgileri 

?

?

?



?

birdey:  yekewi  de  yerinlik,  yekewi  de  aw zl q  fonemalar.  Fonologiyada  bul 

? ?

fonemalard   yeki  oppazitsiyal   fonemalar  dep  atayd .  P



?

?

?



-k  fonemalar   yeki 

?

oppozitsiyal  fonemalar, sebebi wolar yeki



?

 belgisi menen bir-birinen aj ral p turad . 

?

?

?



P-yerinlik,  juw s nq ,  k

? ? ?


-til  art ,  jab s nq .  Bul  yeki  belgiler  wolard n’  ma’ni 

?

? ? ?



?

ay r wsh  belgisi bolad . Al qalg’an yeki belgisi  birdey: yekewi de u’nsiz, yekewi 

? ?

?

?



de  aw zl q.  P

? ?


-n  fonemalar   ko’p  oppozitsiyal   fo

?

?



nemalar.  Sebebi,  wolard n’  to’rt 

?

belgisi  de  ma’ni  ay r w  ush n  x zmet  q lad .  P



? ?

?

?



?

?

-yerinlik,  n-til  ald ,  p



?

-juw s n`q ,  n

? ?

?

-



jab s nq ,  p

? ? ?


-u’nsiz,  n-sonor,  p-aw zl q,  n

? ?


-mur nl q  fonemalar.  P

? ?


-v  fomemalar   tek 

?

bir  belgisi  menen  g’ana  aj ral p  turad .  V



?

?

?



-u’nli,  juw s

? ?nq ,  yerinlik,  q

?

-u’nsiz, 



jab s nq , kishkene tillik fonemalar. Bul belgileri v ha’m q fonemalar n n’ tiykarg’  

? ? ?


? ?

?

ma’ni ay r wsh  belgileri bol p  yesaplanad . Al wolard n’ qalg’an belgileri  birdey: 



? ?

?

?



?

?

yekewi  de  aw zl q  fonemalar.  Fonologiyada  bul  yeki  fonema  ko’



? ?

p  oppozitsiyal  

?

fonemalar dep atalad . 



?  

V-sesi  tu’pkilikli  wo’zimizdin’  so’zlerde  ush raspayd ,  rus  tilinen  kirgen 

?

?

so’zlerde g’ana ush rasad . So’zdin’ bas nda, wortas nda ha’m aq r nda kele beredi. 



?

?

?



?

? ?


M sal : Vagon, Valya, zavod, aktiv.

?

?



 

V-sesin  aytqan  waqt n

? da  p  sesine  wo’zgerip  ayt lad ,  biraq  jaz wda  v  sesi 

?

?



?

jaz lad . M sal : spravka

?

?

?



?

-sprapka, diktovka-diktopka, aktiv-aktip t.b. 

Biz  joqar da  v  fonemas n  yerinlik

?

?



-tislik  dep  atap  wo’tip  yedik,  al  so’zdin’ 

wortas nda  kelgende  qos  yerinlik  bol p  ayt latug’ n  jag’

?

?

?



?

daylar   da  ush rasad . 

?

?

?



M sal : sovet, zavod, kilovatt, ekskovator t.b.

?

?



 

V-sesinin’  ay r m  jag’daylarda  u’nsizge  aylan w  qub l s   da  ush rasad . 

? ?


?

? ? ?


?

?

So’zdin’ wortas nda daw ss z sestin’ ald nda kelgende  u’nsiz  bol p  keledi. M sal : 



?

? ?


?

?

?



?

sovxoz, spravka. Mine, bul m s

? allarda u’nli v sesi u’nsiz p sesine usap ayt lad .

?



Yerinlik-tislik /lovio-dental/ fonemasi. 

F  sesinin’  tiykarg’   fonologiyal q  belgileri:  yerinlik,  juw s nq ,  u’nsiz  ha’m 

?

?

? ? ?



aw zl q  bol p  keliwi  won n’  ma’ni  ay r wsh   belgileri  bol p  yesaplanad .  Bul 

? ?


?

?

? ?



?

?

?



belgileri  menen  wol  basqa  daw ss zlardan  aj ral p  turad .  F

? ?


?

?

?



-u’nsiz,  v-u’nli.  Bul 

belgileri  wolard n’  ma’ni  ay r wsh   belgileri  bol p  yesaplanad .  Al  qalg’an  u’sh 

?

? ?


?

?

?



belgisi  birdey.  Ykewi  de  juw s n`q ,  yekewi  de  yerinlik,  yekewi  de  aw zl q 

? ?


?

? ?


fonemalar.    F  ha’m  v  fonemalar   bir  oppozitsiyal   fonemalar  bolad .  F  fonemas  

?

?



?

?

basqa daw ss zlar menen de us nday ma’ni ay r wsh  belgileri menen qarama



? ?

?

? ?



?

-qars  


?

qoy lad .

?

?  


F sesi qaraqalpaq tilinin’ tu’pkilikli so’zlerinde ush raspayd . Rus tilinen ha’m 

?

?



rus tili arqal  basqa tillerden

?

 kirgen so’zlerde ush rasad .



?

?  


Ayt l w  jag’ nan f sesi p sesine uqsap ayt lad . M sal : fonarik

? ? ?


?

?

?



?

?

-ponarik, fudbol-



pudbol, favrika-pavrika t.b.  

Ja’ne  de  so’zdin’  wortas nda  ha’m  aq r nda  kelgende  qos  yerinlik  bol p 

?

? ?


?

ayt lad . M sal : shkaf, kofe, klassifikats

?

?

?



?

iya. T.b. 

   Qos yerinlik m fonemas .

?  


Qaraqalpaq  tilinde  m  fonemas   basqa  daw ss z  fonemalarg’a  ma’ni  ay r wsh  

?

? ?



? ?

?

belgileri  menen  fonema  retinde  qarama-qars   qoy lad .  M  fonemas n n’  tiykarg’  



?

?

?



? ?

?

ma’ni  ay r wsh   belgileri  yerinlik,  jab s nq ,  sonor,  mur nl q  bo



? ?

?

? ? ?



? ?

l p  yesaplanad . 

?

?

Sebebi,  wol  fonema  retinde  kishkene  tillik  q  fonemas na,  u’nsiz  s  fonemas na 



?

?

juw s nq   l  fonemas na,  dirildewik  r  fonemas na  ha’m  tag’   basqa  da  daw ss z 



? ? ?

?

?



?

? ?


fonemalar na  qarama

?

-qars   qoy lad .  M sal :  m



?

?

?



?

?

-q/mal-qal,  m-s,  mol-sol,  m-l,  mal-



lal, qam-qar, m-r h.t.b. 

Bul  fonemalar bir-birinen bir belgisi  menen de,  yeki belgisi  menen de aj ral p 

?

?



turad .  M sal :  m

?

?



?

-q  fonemalar   u’sh  belgisi  menen  bir

?

-birinen  aj ral p  turad :  m



? ?

?

-



yerinlik bolsa, q-kishkene tillik fonema, m-sonar daw ss z , al q u’nsiz fon

? ? ?


ema, m-

mur nl q, q aw zl q fonema. Bul belgiler m ha’m q fonemalar n n’ ma’ni ay r wsh  

? ?

? ?


? ?

? ?


?

belgileri.  Al  wolard n’  qalg’an  bir  belgisi  birdey:  yekewi  de  jab s nq . 

?

? ? ?


Fonologiyada  bul  yeki  foneman   ko’p  oppozitsiyali  fonemalar  dep  atayd .  M

?

?



-s 

fonemalar   to’rt  be

?

lgisi  menen  de  bir-birinen  ajral p  turad .  M



?

?

-yerinlik,  jab s nq , 



? ? ?

sonor,  mur nl q  fonema,  al  s

? ?

-til  ald ,  juw s nq ,  u’nsiz,  aw zl q  fonema.  Bul  yeki 



?

? ? ?


? ?

fonemada ko’p oppozitsiyal   fonema  bolad . M

?

?

-l  fonemalar  da ko’p oppozitsiyal  



?

?

fonemalar, sebebi wolar u’sh belgisi menen bir-birinen ajral p turad . M



?

?

-yerinlik, l-



til  ald ,  m

?

-jab s nq ,  l



? ? ?

-juw s nq ,  m

? ? ?

-mur nl q,  l



? ?

-aw zl q  fonemalar.  Bul  belgiler 

? ?

wolard n’  ma’ni  ay r wsh   belgileri  bolad .  Qalg’an  bir  belgisi  birdey:  yekewi  de 



?

? ?


?

?

sonor  daw ss z  fonema.  M



? ?

-r  fonemalar   u’sh  belgisi  menen  bir

?

-birinen  ajral p 



?

turad .  M

?

-yerinlik,  jab s nq ,  mur nl q  fonema.  Al  r



? ? ?

? ?


-til  ald ,  dirildewik,  aw zl q 

?

? ?



fonema.  Bul  belgiler  m  ha’m  r  fonemalar n n’  ma’ni  ay r wsh   belgileri  bol p 

? ?


? ?

?

?



yesaplanad . Qalg’an bir belgisi birdey: yekewi de so

?

nor. 



Sonday-aq, m fonemas  basqa da daw ss zlar menen qarama

?

? ?



-qars  qoy lad .

?

?



?  

Biz joqar da m fonemas n n’ tiykarg’  ma’ni ay r wsh  belgilerin ko’rip sh qt q. 

?

? ?


?

? ?


?

? ?


Us nday ma’ni ay r wsh  belgileri menen bir qatarda ma’ni ay rmaytug’ n belgileri 

?

? ?



?

?

?



de bar. Bul m fonemas n n’ tiykarg’  yemes belgileri bol p yesaplanad . Ma’selen, 

? ?


?

?

?



m  fonemas n n’  juwan  i,  a  daw sl lar   menen  qatar  kelip  juwan,  jin’ishke  i,  e,  a’ 

? ?


? ? ?

daw sl lar  menen qatar kelip jin’ishke, juwan ha’m yerinlik o, u daw sl lar  menen 

? ?

?

? ?



?

qon’s las  kelip  juwan  ha

?

’m  yerinlik,  jin’ishke  ha’m  yerinlik  u’,  o’  daw sl lar  



? ?

?

menen  qatar  kelip  jin’ishke  ha’m  yerinlik  bol p  ayt l w   o  fonemas n n’  tiykarg’  



?

? ? ?


? ?

?

yemes  belgileri  bolip  yesaplanad .  Bul  belgiler  fonologiyal q  jaqtan  a’hmiyetli 



?

?

yemes.  M sal :  mal,  mol,  ma’s,  mu’lk  t



?

?

.b.  bunday  m  fonemas n n’  m,  m,  m,  m 



? ?

bol p  ayt l w   m  fonemas n n’  tilde  jumsalatug’ n  ren`kleri  yamasa  wa’killeri  dep 

?

? ? ?



? ?

?

atalad . 



?  

M  sesi  so’zdin’  bas nda,  wortas nda,  aq r nda  ush rasad .  Ja’ne  de  ko’mekshi 

?

?

? ?



?

?

so’zler  de  bo’lek  ush rasa  beredi.  M sal :  mal ,  u



?

?

?



?

’kem,  mol,  ag’am,  menen,  alma, 

tam, apama t.b.  

Qaraqalpaq  tilinde  m  sesi  u’nsiz  daw ss zlar  menen  az  sanda  dizbeklesip 

? ?

keledi. Basqa bir qansha tu’rkiy tillerde u’nsiz daw ss zlar menen dizbeklesetug’ n 



? ?

?

m  sesi  qaraqalpaq  tilinde  p  sesine,  u’nlerden  keyin  b  sesine  aylanad .  M sal : 



?

?

?



qojman-qojban, 

ketmen-ketpen, 

so’kme-so’kpe, 

aytma-aytpa. 

Bulard n’ 

?

yekinshileri  qaraqalpaq  tilinde  qollan lad   da,  al  qalg’anlar   basqa  tu’rkiy  tillerde 



?

?

?



qollan lad . 

?

?  



Qor yerinlik w fonemas .

W sesi fonema retinde qaraqalpaq tilinde basqa daw ss zlarg’a ma’ni ay r wsh  



? ?

? ?


?

belgileri boy nsha to’mendegishe qarama

?

-qars  qoy lad . W fonemas n n’ tiykarg’  



?

?

?



? ?

?

ma’ni  ay r wsh   belgileri  yerinlik,  juw s nq ,  sonor  ha’m  aw zl q  bol p  keliwi 



? ?

?

? ? ?



? ?

?

won n’ fonologiyal q belgisi bol p yesaplanad . Sebebi



?

?

?



?

, wol fonema retinde til ald  

?

n’  fonemas na,  jab s nq   t  fonemas na,  u’nli  g’  fonemas na,  u’nsiz  s  fonemas na 



?

? ? ?


?

?

?



qarama-qars  qoy lad  ha’m solay yetip jubaylasad . M sal : w

?

?



?

?

?



?

-n: awa-ana, w-t: aw-

at:  w-g’,  awa-ag’a:  w-s  aw-as.  W  fonemas   basqa  da  daw ss zlar  m

?

? ?



enen  us nday 

?

belgileri menen aj ral p turad  ha’m jubaylas p keledi. W, n fonemalar  u’sh belgisi 



?

?

?



?

?

menen  bir-birinen  aj ral p  turad .  W



?

?

?



-yerinlik,  juw s nq ,  aw zl q  fonema  al  n

? ? ?


? ?

-til 


ald ,  jab s nq ,  mur nl q  fonema.  Us   belgiler  arqal   w  ha’m  n  fonemalar   bi

?

? ? ?



? ?

?

?



?

r-

birinen  aj ral p  turad .  Bul  belgiler  wolard n’  tiykarg’   ma’ni  ay r wsh   belgileri 



?

?

?



?

?

? ?



?

bol p  yesaplanad .  Al,  wolard n’  qalg’an  belgisi  birdey:  yekewi  de  sonor 

?

?

?



daw ss zlar  bol p  yesaplanad . W

? ?


?

?

?



-j  fonemalar  ko’p oppozitsiyal   fonemalar. W, t 

?

?



fonemalar   da  k

?

o’p  oppozitsiyali.  Sebebi,  wolar  u’sh  belgisi    menen  bir-birinen 



aj ral p  turadi.  W

?

?



-yerinlik,  juw s nq ,  sonor  daw ss z ,  al  t

? ? ?


? ? ?

-til  ald ,  jab s nq   u’nsiz 

?

? ? ?


fonema.  Bul  belgileri  wolard n’  tiykarg’   ma’ni  ay r wsh   belgileri  bolad .  Biraq 

?

?



? ?

?

?



bul  yekewi  de  aw zl

? ?q  fonema.  Bul  belgisi  jag’ nan  da  birdey.  W

?

-g’  fonemalar  



?

yeki  oppozitsiyal   fonemalar.  Sebebi,  w

?

-g’  fonemalar   yeki  belgisi  menen  bir



?

-

birinen  aj ral p  turad .  W



?

?

?



-sonor,  yerinlik  fonema,  al  g’-kishkene  tillik,  u’nli 

fonema.  Bul  belgileri  wolard n’  tiykarg’

?

?  ma’ni  ay r wsh   belgileri  bolad .  Al 



? ?

?

?



wolard n’  qalg’an  belgileri  birdey:  yekewi  de  juw s nq ,  yekewi  de  aw zl q 

?

? ? ?



? ?

fonemalar.  W-s  fonemalar   yeki  belgisi  menen  bir

?

-birinen  aj ral p  turad .  W



?

?

?



-

yerinlik,  sonor,  al  s-til  ald ,  u’nsiz  fonemalar.  Fonologiyada  bul 

?

yeki  fonemada 



yeki  oppozitsiyal   fonemalar  qatar na  kiredi.  W

?

?



-s  fonemalar n n’  qalg’an  belgileri 

? ?


birdey. Yekewi de juw s nq , yekewi de aw zl q fonemalar. 

? ? ?


? ?

 

Qaraqalpaq  tilinde  w  sesi  yar m  daw sl   fonema  dep  te  atalad .  Won n’ 



?

? ?


?

?

daw sl lardan ay rmash l g’  w



? ?

?

? ? ?  sesi buw n  quray almayd .  Ko’pshilik jag’daylarda 



?

?

w  sesi  daw sl   seslerdin’  ald nda  ya  daw sl   seslerdin’  keyninde  yamasa  daw sl  



? ?

?

? ?



? ?

seslerdin’  wortas nda  keledi.  M sal :  woq w,  keliw,  sawat,  juwan,  wa’z ypa,  suw. 

?

?

?



?

?

t.b., al daw ss z sesler menen qatar kelmeyd



? ?

i.  


Biz joqar da w sesin yar m daw sl  fonema qatar na qost q. W fonemas  daw sl  

?

?



? ?

?

?



?

? ?


fonemalard n’  ald nda  ha’m  son’ nda  kelip  jalg’an  diftonglard   qurayd .  Buw n 

?

?



?

?

?



?

quray  almaytug’ n  w  sesi  daw sl   seslerdin’  ald nda  kelip  ash q  diftonglard , 

?

? ?


?

?

?



daw sl   seslerdin’

? ?


  keyninde  kelip  tuy q  diftonglard   qurayd .  M sal :  wa’kil, 

?

?



?

?

?



wa’z ypa, qaw n, saw t, aw r, saw n, saw. t.b. 

?

?



?

?

?



 

Al  daw sl   o,  o’  fonemalar   so’zdin’  bas nda  kelgende  wo’,  wo  bol p  ayt lad . 

? ?

?

?



?

?

?



Biraq  jaz wda  o  ha’m  o’  seslerinin’  wo’zi  jaz lad .  M sal :  wo’z/  o’z/

?

?



?

?

?



,  woz/oz/, 

wos/os/.  Sebebi,  wo’zimizdin’  tu’pkilikli  so’zlerimizde  o  ha’m  o’  fonemas na 

?

baslan p jaz latug’ n so’z joq. 



?

?

?



 

W  sesi  so’zdin’  bas nda,  wortas nda  ha’m  aq r nda  ush rasa  beredi.  M sal : 

?

?



? ?

?

?



?

watan, waq t, awqat, oyan w, saw, taw, saw n t.b.

?

?

?



 


Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish