Осиё ловияси ёки мош
— Phaseolus aurens Piper бир
йиллик ут усимлик. Илдизи УН илдиз булиб,
яхши ривожла-
нади. Мош майда донли Осиё ловиясининг куп тарцалган
турларидан биридир. Унинг дони озиц-овцатга ишлатилади.
У юцори калорияли, ширин, тез \азм булади. Хиндистон,
Корея, Япония ва бошца давлатларда экилади. Узбекистан
ва Тожикистоннинг сугориладиган ерларида, цисман Цирри-
зистон ва Кавказ орти республикаларида куп тарцалган.
Вигпа
(ловиянинг бир тури) булиб, Vigna savi. турку
мига киради ва икки кенжа турга
кирадиган дон учун эки-
ладиган subsp, sinensisra ва япшл дуккаклари учун экилади -
ган subsp. Sesquipedalis (сарсабилсимон вигна)га булинади.
Вигна тропик ва субтропик ицлнм усимлигидир. У Афри-
кадаги цатор давлатларда, Осиёда, шунингдек, А 1^1 Ида кун
экилади. Таркибида уртача 27,6 фоиз оцсил бор. Асосан, оц
донли навлар озиц-овцатга кун ишлатилади. Вигна дони таъ-
ми яхшилиги ва енгил хазм булиши билан фарц цилади.
Сарсабил (Спаржа) навларининг дуккаги суюц, цуюц овцатга
зиравор
сифатида цушилади, салат цилинади ва консервала-
нади. Вигна ёрмаси ва концентрат сифатида цорамолларга,
чучцаларга берилади.
\амдустлик давлатлари орасида, асосан, Марказий Осиё
республикалари ва Кавказ ортида экилади. Узбекистонда у
ловия номи билан аталиб, деярли \амма жойда — пахтачи-
лик, сабзавотчилик ва бошца хужаликларнинг сурориладиган
кичикроц майдонларида экилади (2,3,6).
Соя
—
Fabaceae оиласига, Papilimoidae, кенжа оиласига,
Glycine L., авлодига мансуб булиб, унинг беш эколого-
географик кенжа турлари мавжуд. Олимларнинг фикрича,
маданий соя ёввойи \олда усунчи соядан G. ussuriensis Rgl.
дан келиб чиццан.
Соя энг цадимги дуккакли дон экини \исобланиб, хил-
ма-хил мацсадларда ишлатилгани сабабли цимматли экинлар
цаторига киради. Унинг ватани Жанубий-Шарций Осиёдир.
Европада XVIII асрда, \амдустлик
мамлакатларида XIX аср-
да (Россия ва Грузияда) экила бошланган. Узбекистонда XX
асрнинг бошларида соя устида биринчи марта тажриба олиб
борилган. Х1озирги вацтда шоликор туманлардаги унча. цатта
булмаган майдонларга экилади. У озиц-овцатда фойдаланила-
диган, ем-хашак тайёрланадиган техникавий экиндир. Тар-
киби 33—45 фоиз углеводлар, шунингдек, витаминлар, оц-
сил, мой куп булган ноёб усимликдир. Унинг оцсили кимё-
вий таркибига кура х^айвонлар оцсилига яцин туради. Дони
таркибида сутдаги каби козеин бор.
Шунинг учун соя оц-
сили ачиганда сутга ухшаб ивиб цолади. Соядан сут, сузма,
цаймоц, пишлоц тайёрланади. Махсус усулда соядан тайёр-
ланган сузма гуштнинг Урнини босади ва турли овцатларга
ишлатилади.
Соянинг дони озиц-овцатга куп ишлатилади. Унидан цан-
долаг ва бопща туйимли озиц-овцат махрулотлари тайёрлана
ди. Яшил д}Тчкаги озиц-овцат ва консерва саноатида ишлати
лади. Ёки озиц-овцат саноатида цимматли усимлик мойи си
фатида ишлатилади. Шунингдек, совун, лак, буёц тайёрлашда
ишлатиладиган техш!кавий хом ашёдир. Кунжарасини бутдой
унига цушиб нон ёпилади. Соя туцимачилик, пластмасса са-
ноати ва бопща тармоцларда ишлатилади (3,7,8). Кунжара
уни сероцсил концентрат сифатида молларга берилади (уни-
нинг таркибида 40 фоиз, кунжараси таркибида 47
фоизгача
оцсил бор).
Кейинги пайтда жуда куп мамлакатларда экиляпти.
Экин майдонлари кенгайиб, хрсилдорлик йилдан-йилга ортиб
бормоцда. ФАОнинг маълумотларига кура, 2000 йил соя
73,6 млн.га майдонга экилган булиб, уртача дон хрсилдор-
лиги жахрнда 22,1 ц/га.ни ташкил этган.
Do'stlaringiz bilan baham: