Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

МА^СУЛОТЛАРНИ ДАСТЛАБКИ ЦАЙТА
ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИ
V III боб.
МОЙЛИ ЭК ИН ЛА Р ХОМ АШЁСИГА 
ДАСТЛАБКИ И Ш Л ОВ Б Е Р И Ш
8.1 . Мойли экиилар хом ашссиии
ёр олишга тайёрлаш
Мойли экин урурлари дехдон, фермер, ширкат хужали- 
ги далалари ёки тайёрлаш пунктидан ёр заводларига темир 
й^л транспорти орцали ёки автомашииаларда ташилади. Чи- 
гит, ёрли хом ашёларни цабул цилиб олиш, омборларга 
жойлаш ва тозалаш цехига узатиш ишларида цор ортувчи 
машинанинг мослаштирилган туридан \а м фойдаланилади.
Кунгабоцар, ловия, индов ва бонща оцувчан урурлар ав- 
томашиналардаги «автомобил к^аргич» механизм ёрдамида, 
агар бундай урурлар ёр заводига ёпиц вагонларда келса 
ТМЛ-2М маркали механик курак ёки BP-VI маркали вагон 
бушатувчи механизм ёрдамида гушириб олинади (4 ,5 ,6 ).
Кабул цилинган дала экини урурлари навларига цараб 
омборларга жойланади. Мойли хом ашёлар (айницса, кунга- 
боцар), ёр заводида яхши сацланиши учун, аввало, у'ни да- 
лалардан оптимал муддатда йириб олиш керак. Яхши етил- 
ган хом ашёда ортицча намлик б^лмайди.
Йириб олинган урутлар даладан тезроц олиб кетилмаса, 
уларга \а р хил зараркунандалар, микроорганизм ва хашак- 
лар аралашиб кетиб, хом ашёнинг сифати бузилади. Мойли 
хом ашё сацлаш даврида бирмунча узгаришларга учраши 
мумкин. Бунда ферментлар таъсири остида урурларнинг тар­
киби узгариб боради (1,2).
Танщаридан к^шилиб келган микроорганизмлар, морор, 
бактерия ёки цунгиз, кана, цурт-цумурсца ва шунга ухшаш 
тирик организмлар урурда биокимёвий реакцияларни жадал- 
лайди ва урур \ароратини ошириб юборади.
92


Хом ашёнинг сацланиш давридаги узгаришига унинг ор- 
тицча намлиги жуда катта таъсир цилади. Урурлар цанч&чик 
сернам булса, уларнинг нафас олиши шунчалик жадаллаша- 
ди, кислород сингдириши ва карбонат ангидрид чицариши 
кучаяди. Натижада, урурдаги мой кимёвий жи.\атдан узгара­
ди: уч глицеридлар эркин ёр кислоталарига ажралади, оцсил 
ва боища моддалар парчаланади: альдегид, кетон ва енгил 
учувчи кислоталар \осил булади. Урурлар аччиц таъмли, пу- 
нанак, бадбуй \идли, цора-сариц ёки цора рангли ва кур- 
таклари усиб кетган \олатга келиб цолади, кислота сони 
ортади (3,7).
Бундай узгариш ва бузилишлар юз бермаслиги учун 
мойли хом ашё, аввало, тозаланиши, кейин цуритилиши, 
ундан сунг яна бир марта тозаланиши керак. Ёр заводлари- 
ни капитал таъмирлаш вацтида хом ашёни сифатли сацлаш 
учун омборларнинг х^аммаси, завод \удуди, бунт супалари ва 
бошца жойлар микроорганизм 
л а р ,
пупанак, цунриз, 
К У РТ- 
цумурсцалар 
ва 
омбор 
зараркунандаларини 
йу^отадиган 
кимёвий дорилар билан ишланади.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish