Barcha fanlardan Testlar to‘plami


Texnologiya so’zining ma‘nosi qaysi bandda to’g’ri ko’rsatilgan?



Download 0,76 Mb.
bet116/444
Sana29.12.2021
Hajmi0,76 Mb.
#83502
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   444
Bog'liq
barchasi test

Texnologiya so’zining ma‘nosi qaysi bandda to’g’ri ko’rsatilgan?

Mahorat

Fan

*San‘at, mahorat, uquv

Texnika

92

Axborot texnologiyasining qanday uskunaviy vositalari mavjud?

*Skaner, plotter, multimedia, elektron doska, videokamera

Plotter, operatsion sistema, protsessor

Maykrosoft ilova programmalari

Tarmoq tizimi

93

Interfeys qanday vazifani bajaradi?

Ma‘lumotlarni saqlovchi qurilma.

Ma‘lumotlarni ekranga chiqaruvchi qurilma.

*Kompyuter imkoniyatlarini kengaytiruvchi qurilma bo’lib, tashqi qurilmalardan kiritiladigan ma‘lumot (signal) larni kompyuterga qayta ishlash uchun qulay holatga keltirishdan iborat

To’g’ri javob yo’q

94

Axborotlarning qanday uzatish usullarini bilasiz?

*Aloqa bo’limi orqali (yozma ravishda), telefon tarmog’i orqali (og’zaki), zamonaviy telekomunikatsion vositalar orqali.

So’zlashuv orqali.

Texnik qurilmalar orqali.

Bayonnoma tarzida

95

Vinchestr (qattiq disk) nima vazifani bajaradi?

*Ma‘lumotlarni doimiy xotiraga saqlaydi.

Ma‘lumotlarni ko’hiradi.

Ma‘lumotlarni o’chiradi.

Ma‘lumotlarni to’g’rilaydi

96

Arxivlash dasturlari nima ishni bajaradi?

fayllarni ochadi.

*fayllar hajmini kichraytirishga imkon beradi.

Fayllarni buzadi.

To’g’ri javob yo’q.

97

Ma‘lumotlar ombori nima?

Ma‘lumotlar ombori kompyuterning uzoq muddatli xotirasida saqlanayotgan axborotlar

*Ular ustida aniq bir ishlash imkonini beradigan ma‘lumotlar yig’indisi

Matnlardan iborat fikrlar

To’g’ri javob yo’q.

98

Server nima?

Kompyuterlar to’plami

*Tarmoq ishini ta‘minlovchi maxsus kompyuter.

Kompyuterlar aloqasi.

Foydalanuvchining kompyuterga ko’rsatgan xizmatlari.

99

Sayt nima ?

*Grafika va multimedia elementlari joylashtirilgan gipermedia xujjatlar ko’rinishidagi mantiiqan butun axborot hajmidir.

Axborotalr ketma-ketligi.

Axborotlarni xotiraga joylashtiradi va qayta o’qiydi.

To’g’ri javob yo’q.

100

Bugungi kunda Internet orqali qanday ishlarni amalga oshirish mumkin?

Butun dunyo miqyosida aborot uzatish va qabul qilish.

Masofali o’qishni rejali amalga oshirish.

Barcha sohalardagi kundalik yangiliklardan voqif bo’lish va h.k.

*Barcha javoblar to’g’ri.

101

Информатика фанининг нечта таркибий кисми мавжуд?

2 та

*3 та

4 та

5 та

102

Алгоритм нима?

масалани ечиш боскичи;

буйруклар тўплами;

Кадамлари аник жараён;

*масалани ечиш учун бажарилиши лозим бўлган амаллар кетма-кет-лигини аник тавсифлайдиган коидалар тизими.

103

Информатика бу

*ахборотларни ЭХМ ёрдамида тасвирлаш, саклаб туриш, узатиш ва ишлов бериш усулларини ўрганадиган фандир;

белгиларни ЭХМ ёрдамида тасвирлаш ва ишлов бериш усулларини ўрганадиган фандир;

амалларни ЭХМ ёрдамида тасвирлаш, саклаб туриш, узатиш ва ишлов бериш усулларини ўрганадиган фандир;

тасвирларни ЭХМ ёрдамида тасвирлаш ва ишлов бериш усулларини ўрганадиган фандир.

104

Программа нима?

*алгоритм асосида тузилган машина тушунадиган буйруклар кетма-кетлигидир.

машина тушунадиган кўрсатмалар;

директивалар мажмуаси;

алгоритм.

105

Программалаш тиллари неча сахтга бўлинади?

5 та

*3 та

4 та

2 та

106

Ахборотлар ва хисоблашларни алгоритм асосида ишлов беришни тезлаштирадиган ёки автоматик тарзда амалга оширадиган курилма ...

калькулятор

процессор

*компьютер

монитор.

107

Кайта ишлаётган ахборот турига караб, хисоблаш техникаси воситалари неча турга бўлинади?

2 та

*3 та

4 та

5 та.

108

Замонавий ракамли ЭХМларда ахборотларни сигналларнинг кетма-кетлиги ёрдамида кодлашнинг кандай усули ишлатилади?

*иккилик усули

саккизлик усули

ўнлик усули

ўн олтилик усули.

109

Ахборот ўлчов бирликларининг ўсиш тартибида жойлаштирилган каторини кўрсатинг.

Гбайт, Мбайт, Кбайт, байт, бит;

Мбайт, Гбайт, байт, Кбайт, бит;

*Бит, байт, Кбайт, Мбайт, Гбайт;

Бит, байт, Кбайт, Гбайт, Мбайт.

110

1 Байт бу …

*А)8 бит

4 бит

10 бит

16 бит.

111

Илмий техник масалаларни ЭҲМ дан фойдаланиб ечиш боскичлари нечта?

7 та

8 та

9 та

*10 та

112

Алгоритмнинг асосий хоссалари:

*узлуклилик, аниклилик, натижавийлик, оммавийлик;

натижавийлик, кўпкадамлилик, оммавийлик, махсуслик;

кўпкадамлилик, оммавийлик, махсуслик, аниклилик;

узлуклилик, кўпкадамлилик, махсуслик, оммавийлик.

113

Алгоритмни ифодалаш усуллари

*оддий, тизим, алгоритмик тилда;

блок схема, буйруклар, программа;

программа, оддий, тизим;

Блок схема, программа, оддий.

114

Процедурага мўлжалланган тиллар турли масалаларни ечиш алгоритмларини (процедураларни) тавсифлашга мўлжалланган, шунинг учун улар кўпинча оддий килиб ... деб аталади.

муаммога мўлжалланган тиллар;

*алгоритмик тиллар;

ассемблерлар;

табиий тиллар.

115

Алгоритмнинг асосий турлари.

*чизикли, тармокланадиган, такрорланадиган;

оддий, мураккаб, такрорланадиган;

структурали, тармокланувчи, мураккаб;

чизикли, тармоланадиган, мураккаб.

116

Чизикли турдаги алгоритмларда ...

*блоклар бири кетидан бошкаси жойлашган бўлиб, берилган тартибда бажарилади;

блоклар бири кетидан бошкаси жойлашган бўлиб, пастдан юкорига караббажарилади;

блоклар бири кетидан бошкаси жойлашган бўлиб, кўрсатилгани биринчи бажарилади;

блоклар тармокланган кўринишда жойлашган бўлади.

117

Бирорта мантикий шартни бажарилишига боғлиқ ҳолда ҳисоблаш жараёни у ёки бу тармок буйича амалга ошириладиган жараён ... алгоритм деб аталади.

чизикли;

*тармокланувчи;

такрорланувчи;

тўгри жавоб йўк.

118

Хисоблаш жараёнларининг кўп марталаб такрорланишини амалга оширилишини тавсифловчи алгоритм бу ... алгоритм дейилади.

чизикли;

тармокланувчи;

*такрорланувчи;

тўғри жавоб йўк.

119

Delphi ва Паскалда ишлатиладиган хизматчи сўзлар келтирилган каторни белгиланг.

read, write, end;

program, begin, end;

program, read, write;

begin, write, read.

120

Программада ишлатиладиган ўзгарувчилар(идентификаторлар) деб...

*Хисоблаш жараёнида ўз кийматини ўзгартирадиган катталикларга айтилади;

ўзгарувчилар файлга куйилган номлар хисобланади;

ўзгарувчилар хисоблаш жараёнида ўз кийматини ўзгартирмайди;

ўзгарувчилар махсус номга эга бўлиши керак.

121

Ўзгармаслар (const) деб

хисоблаш жараёнида ўз кийматини ўзгартирадиган катталикларга айтилади;

*хисоблаш жараёнида ўз кийматини ўзгартирмайдиган катталикларга айтилади;

ўзгарувчилар файлга куйилган номлар хисобланади;

ўзгарувчилар махсус номга эга бўлиши керак.

122

Барчаси “оддий скаляр” стандарт тоифалар келтирилган қаторни кўрсатинг.

*integer, real, Boolean, char;

integer, record, char, Boolean;

real, file, record, char;

string, integer, set, char.

123

Барчаси мураккаб тоифага тегишли бўлган каторни кўрсатинг.

*тўплам, массив, ёзув, файл;

ёзув, файл, integer;

тўплам, real, массив;

Boolean, real, массив.

124

Фақат бутун тоифага тегишли сонларни қабул қиладиган ўзгарувчининг тоифасини кўрсатинг.

Real;

*Integer;

Boolean

Char.

125

Белги туридаги маълумотларни кабул киладиган ўзгарувчининг тоифа-сини кўрсатинг.

Real;

Integer;

Boolean

*Char.

126

Мантикий туридаги маълумотларни кабул киладиганўзгарувчининг тоифасини кўрсатинг.

Real;

Integer;

*Boolean

Char.

127

A div B - ?

*A ни B га бўлиб бутун кисмини олиш;

A ни B га бўлиб каср кисмини олиш;

A ни B га бўлиб колдикини олиш;

A ни B ларни таккослаш.

128

A mod B - ?

Aни B га бўлиб бутун кисмини олиш;

Aни B га бўлиб каср кисмини олиш;

*A ни B га бўлиб колдикини олиш;

A ни B ларни таккослаш.

129


Download 0,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   444




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish