Баѐнномаси билан маъқулланган ва нашрга тавсия этилган



Download 4,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/166
Sana24.02.2022
Hajmi4,14 Mb.
#189796
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   166
Bog'liq
4.2-Texnik-ijodkorlik

15. 
 Оралиқ назорат иши 


16. 
Регисторлар 



17. 
Ҳисоблагичлар. 



18. 
Информацияни акс эттириш қурилмалари. 
Электрон- нурли трубка. 



19. 
Электроника қурилмалари 



20. 
Ярим ўтказгичли асбоблар 



21. 
Электрон ўлчаш асбоблари. 



22. 
Ўзиндукция ҳодисаси. 



23. 
Электромагнит тебранишлар. 



24. 
Механик ва электромагнит тебранишлар 
аналогияси. 



25. 
Магнит майдон энергияси. 



26. 
Эркин ва мажбурий тебранишлар ҳамда 
уларнинг ўзаро фарқлари. 



27. 
Тебраниш фазаси. 



28. 
Электр сиғими ва унинг бирликлари. 



29. 
Электро магнит индукция ҳодисаси нимадан 
иборат ва уни қандай кузатилади. 



30. 
Индукцион ток йўналиши. 



31. 
Электромагнит 
индукция 
қонунининг 
таърифи. 



32. 
Конденсатор 
уланган 
ўзгарувчан 
ток 
занжиридаги ток кучи. 



33. 
Эркин 
ва мажбурий тебранишлар ва 
уларнинг алоҳида характерли хусусиятлари. 



34. 
Аралашмали электр ўтказгичларнинг электр 





176 
 
ўтказувчанлиги. 
35. 
Микропроцессорлар 



36. 
 Якуний назорат иши 


Жами: 
99 
117 
216 
 
1. Кириш. Техника хавфсизлиги ва санитария қоидалари. 
Мустақиллик куни ҳақида ўқувчилар билан суҳбат ўтказиш. Давлат 
рамзлари ҳақида. Биринчи ўқув йили ҳақида қисқача такрорлаш ва иккинчи 
ўқув йили дастури билан таништириш. 
Асбоб - ускуналар ва дастгоҳлар билан ишлаганда техник хавфсизлик 
қоидаларига риоя этиш. Ўзгарувчан ток тармоғидан қувват олиб ишлайдиган 
электр асбоб- ускуналар билан ишлашда амал қилинадиган техник 
хавфсизлик қоидалари. Электр асбоблари, дастгоҳлар билан тўгарак 
раҳбарининг рухсатисиз ишламаслик.Иш жараѐнида ва иш тугагач 
санитария-гигиена қоидаларига амал қилиш. 
2. Ҳисоблаш системалари ва тасвирлаш. 
Сонларни белгилаш ва номлашда қўлланиладиган усул ва қоидалар 
мажмуаси, ҳисоблаш системаси, шартли белгилар ҳақида. Ҳисоблаш 
системаларининг хилма-хиллиги; ўринли (позиция) ва ўринсиз (позициясиз). 
Амалий машғулотлар: Позициясиз ҳисоблаш системасида ҳар бир 
рақамнинг бир хил миқдорни ифодалаш, рим рақамлари билан ифодаланган 
сонларнинг рақамлари барча ўринларда белгига мос миқдори. Тасвирлаш.
3. Асосий мантиқий амаллар. 
Асосий мантиқий амаллар. Барча электрон-ҳисоблаш қурилмаларининг 
математик асосини мантиқ алгебраси қоидалари ташкил қилади. Унинг 
асосчиси Ж.Буль (1815-1864) бўлгани учун уни Буль алгебраси деб аталади.
Амалий машғулотлар: Буль алгебрасига биноан ўзгарувчанлар ва 
уларнинг функцияси фақат иккита қийматга эга бўлиши мумкин бўлган: Х=1 
(мантиқий бир) ва 0 (мантиқий ноль). Ўзгарувчанлар устида бажариладиган 
учта амаллар: мантиқий инкор, мантиқий қўшиш ва мантиқий 
кўпайтиришлар ҳақида. 
4. Мантиқий алгебранинг асосий қоида ва теоремалари. 
Мантиқий алгебранинг асосий қоида ва теоремалари. 
Амалий машғулотлар: Мантиқий амаллар асосида қуйидаги 
муносабатларни ѐзилади: 
Х + 0 =X X . 0 = 0 
X + 1 = 1 X 1 = X 
X + X = X X X = X 
X + X = 1 X X = 0 
Мантиқий ўзгарувчанлар устида бажариладиган бундай амаллардан 
ташқари қонун, қоида ва теоремалар ҳақида. 

Download 4,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   166




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish