Бах. Ром тожиев, насиба исахожаева кдламтасвир



Download 2,85 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/29
Sana13.07.2022
Hajmi2,85 Mb.
#786629
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
Bog'liq
5a7fa8cf1e101bbdb12a9187ad4063f8 КДЛАМТАСВИР, РАНГТАСВИР ВА КОМПОЗИЦИЯ АСОСЛАРИ (1)

ofh
6 , 
йик,илаётганга ухшаб чик,иб к щ и - 
ши мумкин. Шу сабабдан текшириш учун баъзан осма шовундан фойдала- 
ниш мумкин. У барча перпендикулярларни топишда зур воситадир.
Одам к,иёфасини чизиш ни урганиш да уни скелет билан солиш тириб 
текш ириш , тананинг асосий мушаклари тизимини Гудон «экорше»си- 
дан куриб урганиш ма^садга мувофик,. Ана шунда чизувчи тананинг кдйси 
булагига 
ypFy 
бериши ва батафсил иш лаш и кераклигини тушуниши осон 
булади. Чунки суяклар тизим ини белгиловчи скелет ва мушаклар тана 
к,исмларининг ш акли-ш амойилини яццол цилиб акс эттириш да ёрдам 
беради. Умуман юк,оридагиларни сифатли бажарилиш и учун хар бир та­
лаба пластик анатомиядан яхши хабардор булиши зарур. Ш уни хам таъ- 
кидлаш уринлики, иш ни бажариш да соя-ёруг муносабатларини ту ф и
топиб тасвирлаш хам ахамият касб этади. Чизиш мобайнида катта соя- 
лар ва 
epyF, 
яримсояларни бирваракай белгилаб туслаб борилиш и тас- 
вирнинг хажмли куриниш ини таъминлайди. Умум танани акс эттириш да 
унинг майда к,исмларини хам йул-йулакай аникдаиггириб борилади, аммо 
бунда яхлитликка путур етказилмаслиги керак. Тасвирлаш жараёни из- 
чилликда боск,ичма-боск,ич олиб борилса, охирида барча томондан иш 
текш ириб умумлаштирилса вазифа яхши чик,иши таъминланади. Ш уни 
Хам айтиб утиш керакки, вазиф ани тугал холга келтириш тажрибага
яъни куп, эринмай, сабот билан иш олиб борилиш ига богликдир. Н аза­
рий билимларни утмиш уста рассомлари меросини китоблардан ук,иб 
урганиш ёрдамида ош ириб борилиш и керак.


Бадиий таълимда каламчизгиларнинг ахамияти.
Хайвои ва кушларнинг анатомик тузилиш хусусиятлари хам да
уларнинг каламчизгилар воситасида тасвирлаш усуллари.
О дам бош суягининг тузилиши \ац и даги дастлабки маълумотлар
Бадиий таъдим ва умуман тасвирий санъат со\асида кдламчизгилар- 
нинг а\ам ияти накддар катта эканлигиии рассомчиликка кизикувчи ^ар 
бир инсон яхши билади. Булажак укитувчи-мусаввир нафакат амалий ишни, 
балки назарий масалаларни хам пухта узлаштириши зарур булади. У кдпам­
тасвир яратиш нинг мухим эканлигини уз укувчиларига тушунтира били- 
ши керак. Бунда албатта у китоб, кулланмалардан фойдаланади. Уларда 
эса раем чизиш нинг барча конун-коидалари тушунтириб берилган.
М аълумки, каламтасвирнинг мухим чизиш коидалари кадим замон- 
лардан каш ф этилиб, такомиллаш тирилиб келинган. Айтишларича, б и ­
ринчи таш кил этилган илк Бадиий академияларда раемни каламда чи­
зиш етакчи уринга куйилган. Уни яхшилаб урганиб олмаган талаба тас- 
вирга ранг бериш машгулотига, яъни рангтасвир яратиш ишига якин- 
лаш тирилмаган. Ш у сабабдан академик раем чизиш машгулоти мухим 
Хисобланиб, укув-таълим ж араёнининг куп кисмини эгаллаган. Булажак 
тасвирий санъат укитувчиси куш ва хайвонларнинг тасвирини чизиш ни 
хам бош ка вазифалар каторида пухта урганиш и керак. Чунки касб-хунар 
коллеж лари, хамда махсус мактаб амалиётида, укитиш , ургатиш дас- 
турларининг барчасида бу мавзу мавжуддир.
Анималистик (жонли табиат, хайвон ва кушларни акс эттириш сохаси) 
расмлар ишлаш тасвирий санъатнинг жуда кизикарли сохасидир. У купинча 
турли токеабанд композициялар, китоб безаклари яратилишида фойдала- 
нилади. Айникса, болалар учун чикэриладиган адабиётларда кул келади.
М амлакатимиз ва чет эл рассомлари ижодида хам анималистик мав- 
зуларни куплаб учратамиз. Кддимги уста рассомлардан Д ю рернинг, Рем- 
брандтнинг, Д елакруанинг хайвонлар ва куш ларни акс эттирган калам- 
чизгиларини мисол килиб келтириш имиз мумкин. Я пониянинг кдцимий 
тасвирий санъатига оид намуналарда хам куш ва турли ж ониворларнинг 
ажойиб-ажойиб тасвирлари куп учрайди. Рус анималист рассомлари П.Со­
колов, В.Серов, А.Степанов, И .Еф им ов, В.Ватагин график иш ларида 
Хам жонзотлар тасвирининг яхши намуналари бор. Узбекистан рассом­
лари ижодида айникса графика ва хайкалтарош лик сохасида бу мавзуда- 
ги ижод намуналари учрайди. М асалан, Т.Эсонов, П .И ванов, Т.Тожиху- 
жаев, А .Бойматов ва бош ка хайкалтарош лар, ш унингдек Х.Рахматул- 
лаев, 
A.FynoMOB, 
Г.Ли, К,-Башаров каби бир катор график рассомлар- 
нинг асарларида бу мавзуга оид ижод намуналари мавжуд.
Рангтасвирда асар яратувчилар орасида анималистик мавзудаги наму- 
наларнинг муаллифлари сифатида М.Тошмуродов ва К,.Акбаровни курса- 
тиш им из мумкин.


Куш ва \айвон ларн инг тулумларини расмини чизиш тирик жонзот- 
ларни тасвирлаш дан аввалги боскичдир, десак янглиш маймиз. Чунки 
Харакатдаги жониворларни чизиш анча мураккаб булиб, бу иш ни бош - 
лашдан аввал пухта тайёргарликни уташ керак. Ш унда тулумларни ба­
тафсил урганиш анча кул келади. Улар оркали хайвон ва куш ларнинг
скелета ва тана тузилиши хусусиятлари тахлил килиниб урганилади. Узига 
хос улчамлари, уларнинг яхлитлиги, мутаносибликлари чизиш -тасвир- 
лаш жараёнида аникданади, ифодаланади. Агар шундай максад куйилган 
булса хажми хам ишлаб акс эттирилади. Яна бир мухим томони шунда- 
ки, куш ёки хайвоннинг расмини чизганда шаклдан таш кари унинг ички 
синч тузилиш ини белгиловчи умрткд погоналари ва бошк;а суяк бугин- 
ларига хам ахамият берилиш и керак.
Тасвирнинг соя ва ё р у т и г и н и курсатиш учун турли тасвирлаш воси- 
таларидан унумли фойдаланиш мумкин. Улар чизикдарни турли йуна- 
лишларда йуналтириб иш лов беришга имкон беради.
Шуни хам айтиб утиш керакки кушларни ва турли жониворларни чи- 
зишдан аввал уларнинг скелетини кандай тузилишга эга эканлигини билиб 
олиш, мавжуд булса скелетини алохида тасвирлаб маш к килиш керак.
Одам бошини чизишда алохида ахамиятга эга булган нарса: унинг асо- 
си, яъни бош чанок суягидир. Унинг гипсдан тайёрланган намунасини 
чизиб маш к килиш анча фойдали булиб, хдмма кисмлари яхлит куриниб 
туради. Бош суягини чизишга гипс намунани урганиб олгач киришиш мум­
кин. Бунда иложи борича учта турли томондан, турли холатларда курин- 
ган вазиятдаги бош чаноги битта яхлит 
kofo
3 сатхида тасвирланиши шарт.
Ч анок иккита асосий кисмдан таркиб топган булиб, улар мия кисми 
ва юз кисмларидир. Мия кисми уз навбатида чакка, пеш она, энса булак- 
ларидан иборат. Улар ва бош ка майда ички кисмлар узаро тиш симон 
буртма уланмалар билан бирикиб туради. Суякнинг пеш она кисми бош 
ш аклини белгилаб турувчи ахамиятга эга. Бундан та ш кар и ёнок, бурун 
буртмаси хам инсон ю зининг ш аклини кандай булишида мухим роль 
уйнайди. К,иска килиб айтганда бош чан ок суягининг барча майда булак- 
лари унинг кандай номланиш ини талаба урганиб, пластик анатомияга 
оид китобларни мутолаа килса максадга м увоф ик булади.
Бош суягини туфидан, ёндан ва бурчак остида куринишини битта когоз- 
да бир пайтда ишлаб, навбатма-навбат ишлов берилса уни урганиш кулай 
булади. Асосий куп давом этгириладиган кэламсуратни ишлашдан аввал 
албатта кичик мусаввадалар чизиш шарт. Шунда хар бир тасвирни узаро 
мувофикдаштириб композициясини топиш енгил кучади.



Download 2,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish