Бах. Ром тожиев, насиба исахожаева кдламтасвир, рангтасвир ва


О дам бошини рангтасвири устида иш олиб бориш босцичлари



Download 2,85 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/29
Sana29.06.2022
Hajmi2,85 Mb.
#718022
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   29
Bog'liq
5a7fa8cf1e101bbdb12a9187ad4063f8 КДЛАМТАСВИР, РАНГТАСВИР ВА КОМПОЗИЦИЯ АСОСЛАРИ

О дам бошини рангтасвири устида иш олиб бориш босцичлари
Одам боши рангтасвирини ишлаш «гризайль» техникасини узлашти- 
риб олингандан кейинги му^им кисмлардандир. Маълумки тасвир иш ­
лаш х о \ у цаламтасвир булсин, х о \ ранггасвир булсин, академик усулда 
шартли боскичларга булиб олиб борилади. Бундай бир-бири билан узвий 
боглик, х,олда, методик кетма-кетликда ф аолият юритиш укув-маш к ва­
зифани муваффакиятли баж ариш нинг омили булиб хизмат цилади.
Бош рангтасвирини ишлаш албагга бир нечта ёрдамчи кдламлав\а- 
лар ишлаб куриш, жой танлаш , киёфачи бош ининг узига хос шаклий 
хусусиятларини урганишдан бошланади. Улардан унумли фойдаланган 
\олда матога бош нинг кдпамтасвири чизилади. Куйилманинг рангдаги 
куриниш и к,андай эканлигини ,\ам бир-нечта кичик ранглав\алар ишлаб 
куриш орк,али тушунилади. Бунда унинг соя-ёруглик муносабатлари, ранг 
хусусиятлари, яхлитлиги, к а п а шаклни белгилаб тусини орглик (фон) 
га нисбати к,андайлиги аник^аб олинади. Ана шу тайёрлаб, синчковлик 
билан м аш к килиб курилган калам ва рангли лав\алар ёрдамида асосий 
вазиф а-академик иш муфассал бажарилиш ига эришилади.
Укув-маш к вазифа куйидаги тартибда олиб борилади:
1. Бош ва кийим кисмларининг ёруглик ва соясиннш фонга нисбатан 
яхлитлигини катта ш аклини топиш .
2. Ш аклни кисмма-кисм барча булакларини урганиб, батафсил акс 
эттириб 
Ч И К И Ш .
3. Умумлаштириш ва тасвирни тус-ранг \ам да тузилиш — «конструк­
тив» ж и\атларини яхлит куриниш \олатига олиб келиш.


Юкррида кслтириб утганимиз уч боскичдан биринчиси авш ш т амалий liii'jii- 
фаларни бажариш пайтида анча-мунча узлаштириб олинган булганлиги сабаб­
ли осон бажарилали. Кейинги икки босцич эса эндиги булалиган машгулотлар 
натижасида ургатилиши куздатугилган. Иккинчи боскичда асоаш бошнингбарча 
мухим хисобланувчи кисмлари ало\ида-ало\ида синчиклаб, хджми ва шаклини 
чукур тахлил к^шган халда, иложи борича батафсил ишлаб чицилади.
Аммо батафсиллик умумий катта шаклга ва катта ранг умумлашма- 
ларига путур етказмаслиги керак. Хар бир кичик унсур ранги х,амда ш ак- 
ли ишланар экан, унинг катта хажмга ва умумий ранг гаммасига нисба- 
ти эътиборда ушлаб турилиши зарур шартлардан биридир.
Бош тасвири майда к,исмларини, айник,са. куз, цош , бурун, огиз, 
Кулок, кабиларни акс эттириш жараёни жуда нозик ва куп м е\нат талаб 
этадиган ишдир. Уларни тасиирлаганда куп нарсаларни акд ва тажриба 
билан \ал к,илиш керак. Масалан, баьзи укупи кам талабалар куз, кош, 
бурун, огизни чизикдар билан ифодалаб куя коладилар, уларнинг уз 
шакли, хажми мавжуд эканлигига чукур эътибор бермайдилар. Вахолан- 
ки, \а р бир ш аклнинг буртиб соя-ёругга эга булиб, хажми ранги узгача 
эканлигини сезиб олиш кийин эмас. Бунинг учун уларни узаро фаркда- 
рини солиш тириб аникдаш ва ухшатиб акс этгириш мумкин. Бунда улар­
нинг рангидаги фаркдарни хам мустасно килиш керак эмас.
Бош нинг ортликка нисбати унинг ранги, тук ёки очрок тусга эга экан­
лигини тугри, ан и к то п и б тасвирлаш иши хам мухим ахамият касб этади. 
Унда бош нинг хар бир кисми батафсил иш ланиш ига карамай умумий 
куриниши яхлит цабул килиниш ига эриш иш такозо этилади. Шундай 
холлар хам учрайдики, унда талаба тасвир этилаётган бош тасвиридаги 
соя-ёругликларни тугри ишламай жуда тук ёки оч килиб куяди. Шукла- 
ларни хам ортикча бурттириб, ёркинлаш тириб юбориб, умумий ранг- 
тус яхлитлигига путур етказади. Вахоланки акс шуълалар (рефлекслар) 
соянииг ичида, унинг таркибида булиши керак. Уларни ута бурттириб 
юбориш соя кисмининг майдалашиб кетишига сабаб булади.
H
i u h h
умумлаштириш боскичида барча майдалаб, батафсил тасвир 
этилган кисмлар «катта шакл»га буйсундирилишига алохида ургу бери- 
лиш и талаб килинади. Умумлаштирилганда таникли педагог-рассом П.Чи­
стяков таъбири билан айтганда «...кузни бор аниклиги билан онгли килиб 
тасвирлаш керак, бурун ва о ш зн и бемалолрок ишлаш лозим, бош кала- 
ри эса умумлашиб куринса хам булади».
Бош тасвирини ишлаганда унинг кандай куриниш ига таъсир этувчи 
композиция марказига хам куп нарса бостик- Композиция яхши топил- 
ган ва у туе, ранг, тук-ёруг муносабатлари билан юзага чикарилган булса
маш к-вазифа ижобий натижа бериши аник-
Шуни хам таъкидлаш керакки, машклар ф акат аудиториядаги ишлар 
билан чекланмаслиги керак. Уй ишларини тез-тез ва кунт билан адо этиш 
талаба билими на тажрибасини ош ириш нинг мухим омилидир.



Download 2,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish