Бадиий таҳлил асослари


ўрганилаётган бадиий асарнинг қайси жиҳатини текширишга



Download 5,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet48/187
Sana13.07.2022
Hajmi5,01 Kb.
#785580
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   187
Bog'liq
2 5416035381814497847

ўрганилаётган бадиий асарнинг қайси жиҳатини текширишга 
бирламчи ва устувор аҳамият бериш кераклигини белгилаб олиш 
таҳлил йўналиши
тушунчасини англатади. Бадиий асар таҳлилининг 
тўлақонли бўлиши, кўп жиҳатдан, таҳлилчининг матнни қандай йўналишда 
текширишга тутингани, ундан нима излаётганини аниқ белгилаб олишига 
боғлиқдир. Бу жараёнда таҳлилнинг тахминан кимлар учун ва нима 
мақсадда амалга оширилаётганини ҳисобга олиш ҳам ўта муҳим ўрин 
тутади. 
Таҳлил йўналишини белгилашда асарнинг мавзусига алоҳида диққат 
қаратиладики, бунда маълум даражада асос бор. Негаки, тасвирнинг нимага 
йўналтирилгани унинг мавзусида ҳам бир қадар намоён бўлади. Гарчи, 
баъзи бадиий яратиқларда яққол кўзга ташланиб турадиган мавзу 
учрамаслиги мумкин бўлсада, кўпинча асарнинг мавзуси унинг муайян 
йўналишда таҳлил этилишига кўмак бериши аниқ. Аммо мавзу 
тушунчасининг моҳиятини тайин этишда мутахассислар орасида қатъий бир 
хиллик йўқ. “
Айримлар мавзу деганда, тасвирга олинган ҳаётий 
материални тушунишади. Бошқалар эса асарда кўтарилган ижтимоий 
муаммони мавзу деб билишади

1
,- деб ёзганди йирик адабиётшунос Г. 
Абрамович. Ҳақиқатан, рус адабиёттанувида “тема” атамаси ана шундай 
икки тушунчани англатади. Шунинг учун ҳам рус адабиёттанувчиси А. 
Есин 
бу 
тўғрида: 

Баъзан 
мавзу 
асарнинг 
ғоясига 
ҳам 
тенглаштирилади

2
,- деб ёзади. Чамаси, олимнинг бу қараши М. 
Горкийнинг салкам бир аср олдин: “
Мавзу муаллифнинг тажрибасида 
туғилиб, ҳаёт томонидан таклиф этилган ғоядир

3
,- деган фикри 
таъсирида юзага келган. Ўзбек адабиёт илмида эса биринчи маънода − 
“мавзу”, иккинчи маънода – “муаммо” атамаси ишлатилади. 
“Адабиётшунослик луғати”да мавзу тушунчаси изоҳига ҳам алоҳида 
тўхталинган ва унга: “

Download 5,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   187




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish