Б. Туйчибоев, Б. Хдсанов узбек диалектологияси



Download 2,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/36
Sana23.02.2022
Hajmi2,57 Mb.
#145945
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   36
Bog'liq
Bosim Toychiboyev, Boriboy Hasanov. Ozbek dialektologiyasi

Уцитувчининг мацсади: Узбек халк шеваларининг урганилиш 
боск,ичлари, айни^са X X асрнинг 60-йилларидан сунг халк, 
шеваларининг урганилиши билан бомик масалаларни талабалар онгига 
сингдириш. Турли даврдаги тилшунос-диалектологлар асарларига шар\
www.ziyouz.com kutubxonasi


бериш оркали талабаларни хабардор килиш. Миллим истшуюл 
шарофати билан халк, шеваларининг истикболларини белгилаш, 
муаммоларни талабаларга етказиш.
ИДЕНГИВ УКУВ МАКСАДИ
3.1. X X асрнингбО-йилларидан сунг узбек шеваларининг урганилиш 
а\волини билади.
3.2. Диалектолог олимларнинг асарлари оркали узбек халк, 
шеваларининг таркалиш *удудини аниутйди.
3.3. Шуролар давридаги халк, шеваларининг урганилишини миллий 
истикдол даври билан так^ослайди, ютук,гсарини исботлайди.
60-йиллар узбек диалектологияси таракк,иётида му\им урин тутган, 
куплаб диалектологик кадрлар етиштириб берган Россия ва Узбекистан 
Фанлар Академиясининг мухбир аъзоси А.К. Боровковдир. У факдт 
узбек диалектологиясида эмас, умуман, узбек тилшунослиги фанининг 
тараккиётида му\им урин тутади. Чунки узбек тилшунослигининг *амма 
со\алари буйича чукур илмий асосга курилган асарлар яратди.
Олим узбек диалектологиясининг улкан мутахассиси сифатида 
купгина асарлар яратди, узбек шеваларини тасниф к,илди. Унинг соф 
диалектологик асарларига «Вопросник для собирания материалов по 
узбекском говорам», «К характеристике узбекских «умлаутных» или 
«уйгуризованных»говоров», «Вопросы классификации узбекских 
говоров», «Узбекское говоры Наманганской области» кабиларни 
киритиш мумкин.
Мазкур ишларда олим узбек шеваларининг гоят хилма-хиллигини, 
уларни тасниф к,илиш масалаларини ёритди. «Вопросник для 
собирания материалов по узбекским говорам» да эса биринчи тажриба 
сифатида савол-жавоблардан иборат анкета усулини цуллаб курди. Бу 
билан олим узбек шеваларини лингво-географик усулда урганиш ишига 
\ам асос куйди. А.К. Боровков уз карашларида урта узбек диалекти 
вакиллари билан к,ипчок,ла*жаси вакилларининг кддимги вактлардаёк, 
аралашуви жараёни утганига ишора кдпади.
30 йиллардан бошлаб профессорлар Е.Д. Поливанов, Рози Олим, 
К.К. Юдахин, А.К. Боровков билан бирга узбек шеваларини урганишда 
жуда катта ишларни бажаришган. Россия Педагогика Фанлар
www.ziyouz.com kutubxonasi


Академиясининг \акик,ий аъзоси, Узбекистонда хизмат курсатган фан 
арбоби, профессор В.В. Решетовдир. В.В. Решетов олиб борган илмий 
диалектологик тадкикотлар Ватан урушидан кейинги даврнинг 
характерли хусусиятларидан булиб, куплаб диалектологик кадрларни 
тайёрлади.
В.В. Решетов хилма-хил узбек шеваларинингфонетик, морфологик 
\амла лексик хусусиятларини ёриталиган ишларини Иккинчи жа\он 
уруши арафаларида бошлаган эди. Унинг «Некоторые замечания по 
консонантизму и морфологии маргеланского говоре узбекского языка», 
«К вопросу о термине «Курама» и о «кураминах», «Классификация 
узбекских говоров Ангренской долины», «К вопросу об изучении 
узбекских народных говоров», «О диалектной основе узбекского 
литературного языка», «Кураминские говоры Ташкентской области». 
Фонетическая и морфологическая система», «О Наманганском говоре 
узбекского языка», «Состояние и задачи узбекской диалектологии», 
«О диалектологическом атласе узбекского язы ка», « У з б е к
диалектологияси», «Узбек тилининг кррлук-чигил-уйгур ла*жаси», 
«Узбек шеваларининг таснифи» каби бир к,анча асарларида узбек 
диалектологиясининг тарак^иётига хос хусусиятларни ёритди.
Олимнинг бевосита ра\барлигида диалектологик кадрлардан фан 
докторлари етишиб чикди. В. В. Решетов ёзган илмий-диалектологик 
асарлар узбек тилининг икки йирик ва етакчи компоненти: кррлук,- 
чигил-уйгур ва кипчо^ ла\жасини ёритишга багишланган булиб, 
мазкур ла*жаларнинг тарак^иётига дойр оригинал фикрларни олга 
суради. В. В. Решетов уз асарларида узбек тили диалектал компонент- 
ларининг узаро муносабатига маълум даражада эътибор билан карайди.
Хуллас, узбек диалектологиясининг Иккинчи жа\он урушидан 
кейинги давр тараккиётининг бутун йуналиши В.В.Решетов фаолияти 
билан чамбарчас боглангандир.
Узбек диалектологиясида узининг умумлаштирувчи характердаги 
илмий тадкикртлари билан му*им а\амият касб этган олимлардан бири
— Узбекистон Фанлар Академиясининг академиги Ш . Шоаб- 
дура\моновдир.
Ш. Шоабдурах,монов марказий ша*ар шеваларининг узбек адабий 
тилига муносабати масаласини ёритиш билан бирга, шеваларнинг 
адабий тилга таъсири масаласини \ам ишлаб чикди. Баъзи бир олимлар
www.ziyouz.com kutubxonasi


шеваларнинг адабий тилга таъсири, ^тго шевалардан адабий тилга 
«\еч оладиган нарса крлмаган» деб айтишга журъат этган бир вак,тда 
шеваларнинг таъсири, адабий тилни бойитиш кучи сак,ланиб 
колажагини олим таъкидлади. Бизнинг фикримизча \ам, узбек 
шевалари узбек адабий тилининг ривожланишида ички етакчи 
имкониятларнинг асосий базаси булиб кдпади.
Ш . Шоабдура\монов узининг «Узбек шеваларининг лексик 
составини урганиш масалаларига дойр», «Изучение и задачи узбекской 
диалектологии», «Узбек диалектологияси» (В.В. Решетов билан бирга), 
«Узбек адабий тилининг шеваларга муносабати», «Ша\ар шевалари 
лексикасидан», «Узбекский литературный язык и его влияние на 
говоры», «Ундошларнинг урин алмашуви» (метатеза), «Таянч шевалар 
фонетикасидан», «Узбек адабий тили ва узбек халк шевалари», 
«Диалектное чление узбекского языка», «Узбек диалектологияси ва 
навбатдаги вазифалар», «Развитие диалектологической науки в 
Узбекистане», «Узбек ша\ар шевалари таснифи», «Узбек шеваларида 
лексик мослик ва уларнинг адабий тилда нормасини белгилаш», «Узбек 
тилининг диалектологик атласи», «Об атласе узбекских народных 
говоров» каби му\им илмий маколалари билан диалектология 
фанининг кейинги тарак,к,иёти йуналишини белгилашга улкан \исса 
кушмокда.
Худудий диалектларни атрофлича урганиш ишларини амалга 
оширишда профессорлар Ф.А. Абдуллаев, М, Мирзаев, А.Алиев, А. 
Шерматов, Б.Жураев бажарган ишлар гоят му\им ах,амиятга эгадир. 
Узбек шевалари лексикасини урганишнинг йуналишини белгилашда
С.И. Ибро^имовнинг ишлари етакчи роль уйнайди.
Узбек диалектологиясида кипчок лащаси узининг диалектал ва 
ХУДУДИй хусусиятлари билан ажралиб туради. К,ипчок, диалектлари 
буйича йирик илмий-тад^икот ишларини олиб борган олим X. 
Дониёров ва Н. Ражабовлардир.
Хозирги вак,тда узбек диалектологиясининг турли со\алари буйича 
иш олиб бораётган диалектологлардан Н.Ражабов, К- Му\аммаджонов,
О. Мадра\имов, А. Жураев Ш . Носиров, Й. Ибро\имов каби олимларни 
*ам ало\ида таъкидлаб уп-мокчимиз, чунки номлари к,айд этилган 
кишилар Тошкент, К,ук,он, Кашкадарё, Хоразм (угуз), кушни 
Крзогистон, К,иргизистон ва Крракалнористон республикасидаги узбек 
шеваларининг фонетик, морфологик структураси, лексикаси, 
диалектал лексикасининг айрим цатламларини к,иёсий-тарихий усулда 
ёритиш буйича иш олиб бордилар ва бормокдалар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ш у билан бирга, узбек тилининг диалектологик атласини тузиш 
буйича \ш  жиддий тайёргарлик ишлари давом этмокда.

Download 2,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish