Б. С. Мусаев а г р о к и м


ж адвал). 65-жадвал. Режалаштирилган қўшимча ҳосил асосида ўпггляр меъёрини аииқлаш



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet221/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

ж адвал).
65-жадвал.
Режалаштирилган қўшимча ҳосил асосида ўпггляр меъёрини аииқлаш
(Ж . Сатторов ва С. Сиддиқов, 1993)
Кўрсаткичлар
Ғўза
Маккажўхори
1. Режалаштирилган
ҳосил, ц/га
35
70
2. Амалдаги хрсил,
ц/га
30
50
3. Қўшимча ҳосил,
га/ц
5
20
4. Ҳосил билан чиқиб
кетадиган озиқ модда­
азот фосфор калий
азот фосфор калий
лар, кг/т
40
12
12
34
12
37
S. Қўшимча ҳосил б-н
чиқиб кетадиган озиқ
моддалар, кг/га
20
6
9
68
24
74
6. Қўшимча ҳосил учун
керакли ўғит, кг
20
6
9
68
24
74
7. Уғит озиқ моддалари­
нинг 1-йилда ўзлашти-
рилиш коэффициенти,
% ( К )
65
20
70
65
20
70
8. К га асосан кирити­
ладиган ўғит микдори кг 
9. Уғитлардаги озиқ
31
30
35
105
120
106
аммик супер­ калий аммик- супер­ калий
модцалари микдори, %
ЛИ СС-
фос­
хло­
ли се­
фос­
хло­
лш^>а
фат
рид
литра
фат
рид
20
56
35
20
56
10.9-бандга асосан
киритиладиган ўғит
миҳдори, кг/га
89
150
62
300
600
189
11. Тупроқнинг озиқ
модцалари билан таъ-
минланганлиги
паст уртача паст ўртача юқори паст
12. Таъминланиш дара­
1/Зга
1/Зга
1/4 қис-
жасига кўра ўғит меъё­
камайти-
камайти- ми кири-
рини тузатиш
рилади
рилади
тилади
13. Агрокимёвий хари-
танома асосида тавсия
этилади ган ўғит меъёри,
кг/га
89
100
62
200
150
189


4. 
Ўғитлар 
меъёрини режалаштирилган 'ҳосил ва 
тупроқдаги ҳаракатчан фосфор ҳамда алмашинувчан 
калий миқдорининг келажакда ўзгариши асосида ҳисоб- 
лаш.
Режалаштирилган ҳоси лни олиш билан цаторда туп­
роц таркибидаги ҳаракатчан ф о сф о р ва калий м иц­
дор и н и ош и риш ҳам м ацсад цилиб цўйилган бўлса, 
ўғит меъёрлари цуйидаги ф орм ула асоси д а цисоблан а- 
ди .
w
Ҳ
Ч 
( О - О ) • Ў
м
—^----+ —— ^----- -------

к
в
УГ
б у ерда:
Ҳ р — режалаштирилган ҳосил, 
ц/га;
Ч — ҳосил бирлиги (тонна) билан олиб кетиладиган озиц 
модцалари микдори, 
кг
К.,ғ — ўғит таркибидаги озиқ моддаларнинг ўэлаштири- 
лиш коэффициенти, бир бутунга нисбатан;
О и ва Оа — тупрокдаги ҳаракатчан озиц моддаларнинг 
истицболдаги ва амалдаги миццори, мг/100 г тупроцца.
Ў — 100 
г тупроцдаги ҳаракатчан фосфор ва калий миццо- 
рини 1 миллиграммга ошириш учун керак бўладиган минерал 
ўғит (соф модда ҳисобида) мицдори, 
кг/га;
В — қаракатчан шаклдаги озиц элементларини кутилади- 
ган миццорга етказиш учун кетадиган вақт, йил.
Минерал ўғитлар меъёрини белгилашнинг уйғунлашти- 
рилган усули. У сулнинг асоси да режалаш тирилган ҳосил, 
туп роц н и н г о з и ц элем ентлари билан таъм инланганли- 
ги, бонитировка балли, ўғитлар устида утказнлган таж - 
ри баларн ин г натижалари, ўтм иш дош эк и н ва туп р оц ­
н и н г би р цатор хоссалари ётади.
Бунда цуйидаги тартибда иш ю ритилади:
1. Ҳ оси л дор л и к белгиланади:
V -
' Б 6„ 
.
Б,У
р
бу ерда:
Ҳ — муайян суғориладиган пайкал учун ҳисобланган ҳосил, 
и/га;
Ҳ р — режалаштирилган ҳосил, 
ц/га;
В 6п — суғориладиган пайкалнинг бонитировка балли;
Б ур — хужалик учун чицарилган ўртача бонитировка бал­
ли.



Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish