Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова


Конфликтлар нимадан пайдо



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet168/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

Конфликтлар нимадан пайдо 
булади? Уларнинг купи - яширин, 
чукур муаммолар аломатидир, уларнинг объектив тахдили конфликтни 
унумли хал этишга ёрдам беради. Конфликтли вазият сабабларини бир неча 
блок шаклида жамлаш мумкин.
Укув гурууида (синфда) ракобат мухцпш.
Агар шундай булса, таълим 
олувчилар бир-бири билан эмас, хар бири узи учун, бир-бирига карши 
ишлашга урганади; бунда улар жамода (гурухда) ишлолмайди ва хамкорлик 
килолмайди.
Муросасизлик, адоват ва шиончсизлик мухити.
Бу мухит таълим 
олувчилар бошкаларга рахм-шафкатли булишни урганмаганда, атрофдаги- 
ларнинг фазилатларини курмаганда, кийин вазиятда бир-бирига далда ва 
кумак беришни билмаганда юзага келади. Бундай укув гурухида куп 
таълим олувчилар ёлгизлик ва изоляциядан азият чекади, бу ерда купинча 
миллий - маданий анъаналар замирида бахслар, конфликтлар пайдо булади.
Мулокот кипишни билмаслик.
Бунинг замирида тез-тез атрофдагилар- 
ни тушунмаслик, ниятларини, туйгуларини, истакларини, харакатларини 
нотугри талкин этиш юзага келади. Таълим олувчилар уз фикрини кандай 
ифодалашни, уз туйгуларини кандай билдиришни билмайди, баъзан улар 
бундан куркади. Улар сухбатдошни тинглашни билмайди, зийрак ва сезгир 
булмайди, унинг эмоционал холатини сезмайди, шу сабабли унга эътибор 
бермайди, бу эса сухбатдош томонидан багритошлик деб бахоланади.
Эмоцияпар адекват ифодаланмаслиги.
Хар бир конфликтда аффектив 
компонент булади. Агар таълим олувчилар узини тута билмаса, конфликт 
тез авж олиб кетади. Баъзан таълим олувчилар агрессив усуллардан 
ташкари эмоцияларни ифодалашнинг бошка усулларини билмайди (улар 
куркув ёки фрустрацияни шундай намоён килади).
Конфликтларни щ л этиш куникмалари шаклланмаганлиги.
Бунда 
купинча ота-оналар ёки укув муассасасидан ташкаридаги тенгдошларига 
купол ва агрессив муносабати мисол була олади. Бу эса албатта, таълим 
олувчининг умумий етуклигига, унинг маънавий даражасига хам боглик.

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish