Б. Б. Беркинов г той узбекистон республикаси


II БОБ. ЖУФТ РЕГРЕССИЯ ВА КОРРЕЛЯЦИЯ



Download 6,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/79
Sana20.06.2022
Hajmi6,31 Mb.
#681616
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   79
Bog'liq
berkinovbb ekonometrika 2015pdf (3)

II БОБ. ЖУФТ РЕГРЕССИЯ ВА КОРРЕЛЯЦИЯ
2.1. Функционал ва статистик богликлик тушунчалари ва 
уларнинг турлари
2.2. Корреляцион ва регрессион тахлил
2.2.1. Корреляцион тахлил тушунчаси
2.2.2. Регрессион тахлилнинг мохияти
2.3. Моделлар хакконийлиги талабларини текшириш усуллари
2.4. Чизикли булмаган регрессия моделлари ва уларни чизикли 
куринишга келтириш
2.5. Мисоллар
2.1. Функционал ва статистик богликлик тушунчалари
ва уларнинг турлари
Иктисодий ходисалар, гоят хилма-хил булгани холда, улар 
узининг у ёки бу хусусиятларини акс эттирувчи куплаб белгилар 
билан тавсифланади. Ушбу белгилар вактга кура ва маконда 
узгариб туради. Купинча белги (омил)ларнинг узгариши узаро 
богланган ва узаро шартланган. Бир шароитда омиллар уртасидаги 
богликлик узвий (масалан, соатбай ишлаб чикариш ва иш хаки), 
бошка холатларда эса омиллар уртасидаги богликлик умуман кузга 
ташланмайди ёки жуда суст ифодаланади (масалан, талабаларнинг 
жинси ва уларнинг узлаштириши). Белги (омил)лар уртасидаги 
богликлик канчалик узвий булса, кабул килинаётган карорлар 
шунчалик аник ва тизимларни бошкариш шунчалик осон.
Ходисалар богликлигининг куплаб шакллари ичида барча 
бошка шаклларни белгилаб берувчи сабабли богланиш мухим роль 
уйнайди. Сабаблиликнинг мохияти бир ходисанинг бошка ходисага 
сабаб булишидан (уни келтириб чикаришидан) иборат. Х,ар кандай 
муайян богланишда бир белгилар бошкаларига таъсир этувчи ва 
уларнинг узгаришини белгилаб берувчи омиллар сифатида, бошка 
белгилар эса ушбу омиллар таъсирининг натижаси сифатида 
иштирок этади. Бошкача айтганда, бир белгилар сабабни, бошка- 
лари эса окибатни узида намоён этади. Окибатни тавсифловчи 
белгилар, натижали (эрксиз) белгилар 

изохланувчи узгарув-
15


чилар) деб, сабабни тавсифловчи белгилар эса 
омилли
(мустакил) 
белгилар 

изохловчи узгарувчилар) деб номланади.
Ходисалар ва уларнинг белгилари уртасидаги богликликнинг 
иккита тури мавжуд: 
функционал
, ёки катъий детерминацияланган 
богликлик (масалан, бир ишчига тугри келадиган махсулот ишлаб 
чикариш хажмининг ишлаб чикарилган махсулот хажмига ва 
ишчилар сонига богликлиги) ва 
статистик,
ёхуд стохастик 
детерминацияланган богликли (масалан, мехнат унумдорлиги 
билан махсулот бирлигининг таннархи уртасидаги богликлик).
Ф ункционал богликдик -
бу унда 
х
мустакил узгарувчининг 
хар бир кийматига 
у
эрксиз узгарувчининг аник белгиланган 
киймати мос келадиган богланиш.
Функционал богликлик купинча табиий фанларда учрайди. 
Бундай богланишлар ижтимоий турмушда, хусусан иктисодий 
жараёнларда камрок кузатилади.
Ижтимоий-иктисодий ходисапар шу билан тавсифланадики, 
уларга мухим омиллар билан бир каторда куплаб бошка омиллар, 
шу жумладан тасодифий омиллар таъсир курсатади. Шу муносабат 
билан мавжуд богликлик бу ерда функционал богланишлардаги 
каби хар бир алохида холатда, балки факат куп сонли кузатишларда 
«умуман олганда ва уртача даражада» намоён булади. Мазкур 
холатда 
статистик богликлик
хакида суз боради.
Статистик богликлик -
бу унда 
х
мустакил узгарувчининг 
хар бир кийматига 
у
эрксиз узгарувчининг куплаб кийматлари мос 
келадиган богланиш, бунда 
у
айнан канака кийматни кабул килиши 
олдиндан маълум эмас.
Статистик богликликнинг алохида холати сифатида корреля- 
цион богликлик иштирок этади.
Корреляцийн богликдик —
бу унда 
х
мустакил узгарувчининг 
хар бир кийматига 

Download 6,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish