Б. Б. Беркинов г той узбекистон республикаси



Download 6,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/79
Sana20.06.2022
Hajmi6,31 Mb.
#681616
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   79
Bog'liq
berkinovbb ekonometrika 2015pdf (3)

Z (t, - £f
S; =
/ 7 - 1
бу ерда s - колдиклар катори нинг уртача киймати.
Куйидаги формула буйича аникланади
1 *
п 7^
Уртача квадратик
хато
Дис перси яд ан квадрат илдизни узи да намоён этади
\ b s t - s f

п -
1
Хатонинг киймати канчалик кичик булса, модель
шунчалик аник булади
А п проксимациян и н г
уртача нисбий
хатоси
Ё»и«, = - У -1-100 -
n t t У,\
кийматларининг рухеат этилган чегараси купи
билан 8-15 фоизни ташкил килади
32


Узгарувчи 
у
нинг прогноз килинаётган киймати регрессия тенг- 
ламасига хпрогн мустакил узгарувчи кутилаётган киймати куйилган 
холда топилади.
v_/-
Узгарувчи 
у
нинг прогноз килинаётган киймати куйидагига 
тенг:
Ушбу прогноз нуктали деб номланади. Нуктали прогнознинг 
амалга ошиши эхтимоли деярли нолга тенг, шунинг учун прог­
нознинг катта ишончлилик даражасига эга булган ишонч оралиги 
хисоблаб чикилади.
Прогнознинг ишонч ораликлари стандарт хатога, хПр0гн нинг
узининг 
х
уртача кийматидан узоклашишига, 
п
кузатишлар сонига 
ва а прогнознинг ахамиятлилик даражасига боглик. Прогнознинг 
ишонч ораликлари куйидаги формула билан аникланади:
бу ерда, £жадв - а нинг ахамиятлилик даражаси ва у = 
п
-
к
- 1 
эркинлик даражаларининг сони учун Стьюдентнинг таксимлаш 
жадвали буйича аникланади.
2.4.Чизикли булмаган регрессия моделлари ва уларни чизикли
куринишга келтириш
Ижтимоий-иктисодий ходисалар ва жараёнлар уртасидаги 
нисбатни хамма вакт хам чизикли функциялар билан ифодалаб 
булмайди. Масалан, 
ишлаб чикариш функциялари
(ишлаб чика- 
рилган махсулотнинг хажми билан асосий ишлаб чикариш омил- 
лари - мехнат, капитал ва х.к. уРтасиДаги богликликлар), 
талаб
функциялари
(товарлар, хизматларга булган талаб билан уларнинг 
нархлари ёки даромад 
у Р т а с и Д а г и
богликлик) ва хоказолар 
чизиксиз булиб чикади.
Агар иктисодий ходисалар уРтасиДа чизиксиз нисбатлар 
мавжуд булса, у холда улар тегишли чизиксиз функциялар билан 
ифодаланади. Чизиксизлик узгарувчиларга нисбатан хам, функ- 
цияга кирувчи коэффициентлар (параметрлар)га нисбатан хам ифо- 
даланиши мумкин. Чизиксиз регрессияларнинг иккита синфи мав­
жуд. Чизиксиз регрессиялар синфларининг биринчисига тахдилга
УпролГЪ+ЯРьрог,
33


киритилган узгарувчилар буйича чизиксиз, лекин бахоланаётган 
параметрлар буйича чизикли регрессиялар (турли полиномлар, 
гипербола) киради. Иккинчи синфи бахоланаётган параметрлар 
буйича чизиксиз регрессиялар (даражали, курсаткичли, экспонен­
циал функциялар) дан ташкил топади.
Чизикли булмаган моделлар параметрларини бахолаш учун 
иккита ёндашув кулланилади. Биринчи ёндашув моделни чизикли 
куринишга келтиришга асосланган булиб, у шундан иборатки, 
бошлангич узгарувчиларни мос тарзда узгартириш ёрдамида тадкик 
этилаётган богликлик узгартирилган узгарувчилар уртасидаги 
чизикли нисбат куринишида ифодаланади.
Иккинчи ёндашув, одатда тегишли чизикли куринишга келти- 
рилган узгаришни танлаб олиш мумкин булмаган холатларда кул­
ланилади. У холда бошлангич узгарувчилар асосида чизиксиз 
оптималлаштириш усулларидан фойдаланиш мумкин.
Купинча иктисодий тахдилда кулланиладиган чизикли булма­
ган регрессия л арн инг турлари куйидагилар: иккинчи тартиб поли- 
номи, гипербола, даражали функция ва курсаткичли функция.
Тахдилга киритилган узгарувчилар буйича чизикли булмаган, 
лекин бахоланаётган параметрлар буйича чизикли регрессия пара­
метрларини бахолаш нормал тенгламаларни хал этиш йули билан 
энг кйчик квадратлар усули ёрдамида амалга оширилади.

Download 6,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish