Б. Б. Беркинов г той узбекистон республикаси


Куп омилли корреляция - регрессия модели учун



Download 6,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/79
Sana20.06.2022
Hajmi6,31 Mb.
#681616
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   79
Bog'liq
berkinovbb ekonometrika 2015pdf (3)

3.2. Куп омилли корреляция - регрессия модели учун
омилларни танлаш


3. 
Моделларнинг турли вариантларини тузишда омилларни 
якуний танлаб олиш ва улар параметрларининг ахамиятлилигини 
бахдлаш.
Омилларни киёсий бахолаш ва уларнинг бир кисмини ажратиш 
учун хар бир омилнинг натижавий омил 
у
билан ва колган 
омилларнинг хар бири билан чизикли богликлигининг жипслигини 
улчовчи 
жуфт 
корреляция 
коэффициентларининг 
матрицаси 
тузилади (ЗЛ-жадвал).
3.1 -жадвал
Жуфт корреляция жуфт чизикли коэффициентларининг
матрицаси
У
X }
X 2

m
 •
X i

Щ
4
X k
У
1
Л -.rl
r Vx
2
* » »
Гух 2

* *
F vxk
Х \
Гх
lv
1
Г х \ x2
it*
^ x \ xi
■ « |
^x) xk
х2
Гл-21,
Г.х2х\
1
* • •
Гх 2 xi

• *
^x2 xk
♦ ♦ •
» 1 *
• • •
• • »

Л •
* m

♦ • 4
* • *
X i
Г,п-
Fxix
1
r XIX 
2
• • •
1
* *■ «•
^xi xk

Ш
«
* • •
• » •
* « *
> 1 I
V ■ *
■ 
щ •
* и »
хк
^xkv
?xkx\
^xkx2
» ■ •
fx k x j
л л
*
1
бу ерда, 
у
- натижавий омил;
Xj, Х2,~.,Х
1
С-
омиллар туплами;
Гу
-
X/
ва 
Xj
омиллар 
уртасидаги 
жуфт 
корреляция 
коэффициенти.
Жуфт корреляция коэффициентлари матрицаси — симметрик 
матрица 
= гу,) булиб, унинг асосий диагоналида омилларнинг 
Узаро богликлик кучининг тавсифи жойлашган, барча бошка 
элементлар 
i
ва 
j
омиллар жуфт корреляциясининг коэффи­
циентлари хисобланади.
Корреляцион матрица функционал богликликка якин булган 
жипс чизикли корреляцион узаро богликликда турган омилларни 
аниклаш имконини беради.
3.3. Мультиколлинеарлик ва уни бартараф этиш усуллари
*
Агар моделга икки ёки ундан куп жипс чизикли корреляцион 
узаро богланган омил киритилса, у холда регрессия тенгламаси
54


билан бир каторда бошка чизикли богликлик хам пайдо булади. 
Мультиколлинеарлик деб номланувчи бундай ходиса регрессия 
коэффициентларининг микдорини бузиб курсатади ва уларнинг 
иктисодий талкинини кийинлаштиради.
Мультиколлинеарлик - бу моделга киритилган омиллар урта­
сидаги жипс богликлик.
Мультиколлинеарлик таъсири остида юзага келдиган узга- 
ришлар:
- моделдаги ошиш тенденциясига эга булган параметрлар 
микдорини бузиб курсатади;
- регрессия коэффициентлари иктисодий талкини маънонинг 
узгаришига олиб келади;
- нормал тенгламалар тизимининг заиф шартланганлигини 
келтириб чикаради;
- энг мухим омилли белгиларни аниклаш жараёнини мурак- 
каблаштиради.
Мультиколлинеарлик муаммосини хал этишда бир неча 
боскичларни ажратиш мумкин. Мультиколлинеарлик муаммосини 
хал этиш боскичлари куйидагилардан иборат:
1. Мультиколлинеарликнинг мавжудлигини аниклаш,
2. 
Мультиколлинеарлик пайдо булишининг сабабларини 
аниклаш.
3. Мультиколлинеарликни бартараф этиш чораларини ишлаб 
чикиш.
Омиллар уртасида мультиколлинеарликнинг пайдо булиши­
нинг асосий сабаблари сифатида куйидагиларни кайд этиш мумкин.
1.Урганилаётган омиллар ходиса ёки жараённинг бир томо- 
нини тавсифлайди (масалан, ишлаб чикарилган махсулот хажми ва 
асосий фондлар уртача йиллик киймати курсаткичларини моделга 
бир вактнинг узида киритиш тавсия этилмайди, чунки уларнинг 
иккаласи хам корхонанинг улчамини тавсифлайди).
2. Умумий киймати доимий катталикни узида намоён этувчи 
омиллар сифатида фойдаланиш (масалан, асосий фондларнинг 
яроклилик коэффициента ва эскириш коэффициенти).
3.Бир-бирининг элементлари хисобланган омиллар (масалан, 
махсулотни ишлаб чикариш харажатлари ва махсулот бирлигининг 
таннархи).
4. Бир-бирини такрорловчи иктисодий маъно буйича омиллар 
(масалан, фойда ва махсулотнинг рентабеллиги).
55


I
Мультиколлинеарликнинг бор-йуклигини аниклаш учун даст- 
лаб жуфт корреляция коэффициентларининг матрицасини тахдил 
килиш. Агар 
rxitxj>
0,8 булса, 
Х(
в а
x j
омиллар коллинеар деб эътироф 
этилиши мумкин.
Кеййн эса Х’Х матрицани тадкик этиш лозим. Агар 
Х 'Х
матрица 
аникловчйси нолга якин булса, у холда бу мультиколлинеарлик­
нинг мавжудлигидан далолат беради.
Мультиколлинеарликни корреляцион моделдан бир ёки бир 
неча чизикли богланган омилларни чикариб ташлаш ёки бошлангич 
омилларни янги, йириклаштирилган омилларга айлантириш йули 
билан бартараф этиш мумкин. Омиллардан кайсисини чикариб 
ташлаш масаласи урганилаётган ходисани сифат ва мантикий 
жихатдан тахлил килиш асосида хал этштади.
Мультиколлинеарликни бартараф этиш ёки камайтириш учун 
бир неча усуллардан фойдаланиш мумкин. Улар каторига куйи­
даги л ар киради:
- корреляция чизикли коэффициентларининг кийматларини 
таккослаш;
- омилларни киритиш усули (кадамли регрессия усули);

Download 6,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish