Axmedova Malohat Ergashevna pedagogika nazariyasi va tarixi

8-m ashg‘ulot
0
‘qituvchi  o ‘z  m a’ruzasida  um um lashtiruvchi  xulosalar  qilib, 
M a'm un akadem iyasi olimlarining din va ilm -fanga oid asosiy pedagogik 
qarashlari;  insonning tabiat va jam iyatdagi  o ‘rni,  tarbiyaning  m aqsad va 
vazifalari,  uning  tarkibiy  qismlari  (aqliy, jism oniy,  m a ’naviy,  estetik  va 
m ehnat tarbiyasi), ta ’lim v a tarbiya jarayoni m azm uni, mohiyati, didaktik 
tamoyillari, shakl v a uslublari, ularning gnoseologik talqini, o ‘qituvchiga, 
uning  shaxsiga  qo‘yiladigan  talablar,  oila  tarbiyasi  m asalalari  xususida 
to'xtaladi.
Qomusiy 
olim lar  pedagogik  m erosining  alohida  qimmati, 
talabalarning  kasbiy  va  m a’naviy  tayyorgarligida  ulkan  im koniyatlar 
mavjudligi  haqida so ‘z yuritiladi.
0
‘tm ish  allom alarining  pedagogik  fikr  va  g ‘oyalarini  bilish  va 
yuqori  baholashgina  emas,  balki  ulam i  ijodiy  qo‘llay  olish k o ‘nikm a va 
malakalarini  egallash  zarurligi  ham   uqtiriladi.  Yakuniy  m ashg‘ulotda 
mavzuga  doir  konferensiya  darsi  o ‘tkazish  ham   mum kin.  K onferensiya 
darsini  «Hozirgi  zamon  talaba-yoshlarining m a ’naviy  sifatlari:  u  qanday 
bo‘lishi kerak» m avzusida o ‘tkazish m aqsadga muvofiq.  K onferensiyaga 
tayyorlanishda,  albatta,  Sharq  m utafakkirlarining  talabalar  m a'naviy
82

---

sifatlarini  tarbiyalashga  xizm at  qiladigan  fikr  va  g ‘oyalari  bilan  birga 
hozirgi davrda yoshlar egallashi  zarur bo ‘lgan xislatlar uy g‘unlashadi.
M ashg‘ulotlaro x irid ao ‘tkaziladigano‘quvviktorinasi talabalarning 
fanga doir qiziqishini  uy g‘otadi.  U quyidagi m asalalarni  o ‘z ichiga oladi:
1.  Qadim gi  yozm a  yodgorlik  «Avesto»da  keltirilgan  m a’naviy 
tam oyillar haqida nim alam i  bilasiz?
2.  0 ‘rta  asrlarda  Sharqda  ilm -fan  va  m adaniyatning  jadai 
rivojlanishida asosiy om illar nim alardan  iborat edi?
3.  M a’m un  akademiyasi  olimlaridan  kimlarni  bilasiz?  Nim a 
sababdan ularni  qom usiy olim lar deym iz?
4.  A bu R ayhon Beruniyning hayoti va m a’naviy qarashlari haqida 
nim alam i bilasiz? Uning ustozlari  kimlar?
5.  Ibn  Sinoning hayoti  va  ilmiy  faoliyati.  Uning qaysi  pedagogik 
fikr va g ‘oyalari  Sizningcha,  alohida  qim m atga ega?
6
.  Sharq 
qom usiy 
olim larining 
pedagogik 
qarashlaridagi 
qaysi  asosiy  y o ‘nalishlar  M a’mun  akadem iyasidagi  olim lar  faoliyati 
yo'nalishlariga to ‘g 'ri keladi?
7.  M a’mun akadem iyasida faoliyat yuritganolim larning m a’naviy 
tarbiyaga oid fikrlari haqida nim alam i  bilasiz?
8
.  M a’naviyatlilik m ezonlari nim alardan iborat?
9.  Sharq m utafakkirlarining  pedagogik g'oyalarini  keyingi  avlod 
olimlaridan kim lar rivojlantirdi?
10.  Al-Xorazmiy, Abu R ayhon Beruniy, Abu Ali ibn Sino va boshqa 
allom alarning  pedagogik  merosi  bilan  tanishish  Sizga  nim alar  berdi? 
Kelajakdagi pedagogik faoliyatingizdaundan qanday foydalanm oqchisiz?
Viktorina  so ‘nggida  hakam lar  h ay ’ati  (talabalar)  qarori  e ’lon 
qilinadi va g'oliblarga estalik sovg’alari topshiriladi.
B undan  tashqari,  «M a’mun  akadem iyasi  olim larining  talabalar 
m a'naviy  sifatlarini  tarbiyalash  va pedagogika  fani  rivojlanishida  tutgan 
o ‘rni»  m avzusidagi  maxsus  seminar  ham  pedagogika  tarixini  o ‘qitishda 
talabalarning m a’naviy  sifatlarini  tarbiyalashda  ijobiy natijalar berdi.
Yuqoridagilardan 
m a’Ium 
b o ‘ldiki, 
M a’m un 
akademiyasi 
olim larining  talabaiarni  m a’naviy  sifatlarini  tarbiyalashga  oid  ilg ‘or 
qarashlari bugungi kunda ham yuksak qim m atga ega.
M a’mun  akadem iyasi  olimlarining  pedagogik  m erosini  o ‘rganish 
talabalarga  turli  davr  olimlarining  insonning jam iyatdagi  o 'rni,  tarbiya,  ✓
83

---

I  imp,i.  m a'naviy  tarbiyaning  m aqsadi  va  vazifalari,  tarkibiy  qismlari, 
1
.
11
.ib,i-\ ushlam ing m a’naviy sifatlarini tarbiyalash varivo jlan ishiga ta ’sir
i.uIinail  omillar,  o'qituvchi  shaxsiga talablar,  oiladagi tarbiya va boshqa 
m.isalalarga  qarashlarini kuzatish im konini beradi.
Biroq  bu  m erosni  shunchaki  bilishning  o‘zi  kifoya  qilmaydi, 
niulaii  foydalana  olish,  pedagogik  faoliyatda uni  q o ‘llashning y o ‘llari  va 
iislublarini  aniqlash lozim.
Bu borada «P edagogikatarixi» kursidan «Sharq m utafakkirlarining 
lalabalar  m a ’naviy  sifatlarini  tarbiyalashga  doir  qarashlari»ga  oid 
уaratilayotgan o ‘quv q o ‘llanma muhim  aham iyat kasb  etdi.  M aqsad:
1.  Talabalarning Sharq m utafakkirlari pedagogik m erosi haqidagi 
bilimlarini kengaytirish va umum lashtirish.
2. Pedagogika tarixini o ‘qitishda talabalarning m a’naviy  sifatlarini 
tarbiyalashdagi  asosiy y o ‘nalishlarini  aniqlash va tasniflash.
3.  Talabalami  bugungi  kunda dolzarb  b o ‘lgan  m a’naviy  sifatlarni 
tarbiyalash  haqidagi  pedagogik  fikr  va  g ‘oyalarini  ijodiy  o ‘zlashtirish, 
kelgusi  faoliyatida ulardan foydalanishga y o ‘naltirish.
P edagogikatarixi kursining asosiy ish shakli dars,  asosiy uslublari- 
talabalar m a ’ruzasini tinglash va m uhokam a qilish. m ustaqil ish davom ida 
o'rgangan  falsafiy,  tarixiy,  pedagogik  bilimlarini  um um lashtirishdan 
iborat.
Pedagogika  tarixi  o 'quv  qoilan m asin in g   vazifalari,  uslublari  va 
kutilayotgan  natijalar talabalarga  ilmiy-am aliy  anjum anida  ishtirok  etish 
imkoniyatini  yaratadi.
Talabalarga m ustaqil holda m a ’ruza uchun m avzu tanlashga imkon 
beriladi. M a’ruzaga, uning m azm uni yuzasidan chiqishlarga, m a ’ruzalam i 
kichik  hajm dagi  referat  tarzida  rasm iylashtirishga  q o ‘yiladigan  talablar 
bilan tanishtiriladi. Adabiyotlar ro ‘yxati tavsiya  etiladi.
Dastlabki m ashg‘ulotlarda talabalar 0 ‘zbekiston Respublikasining 
«Ta'lim   to ‘g ‘risida»gi  Qonuni  va  «Kadrlar  tayyorlash  m illiy  dasturi» 
bo'y icha m a’naviy sifatlarni tarbiyalash va rivojiantirish m asalalariga oid 
ikkita  m a’ruzani  tinglash  va  m uhokam a  qilish  vazifasi  qo‘yiladi.  So‘ng 
amaliy  sem inar  m ashg‘ulotlarida  k o ‘riladigan  m asalalar  m azm uni  bilan 
tanishtiriladi.
Birinchi  m ashg‘ulotda  o ‘rta  asrlarda  M a’m un  akadem iyasi 
olimlarining  ilm-fan  va  m adaniyatning  jadal  rivojlanishiga  tarixiy
84

---

omillarning k o ‘rsatgan ta ’siri yoritiladi: Xorazmiy, ibn Sino. Beruniyning 
yoshlarni  m a’naviy  sifatlarini  tarbiyalashga  doir  fikrlarining  asosiy 
yo'nalishlariga tavsiflab beriladi.
Ikkinchi  m ashg‘ulot.  M a’mun  akadem iyasi  olimlari  ijodida 
talabalarning  m a ’naviy  sifatlarini  tarbiyalashga  ta ’sir  etuvchi  omillar: 
ma’naviy tarbiya va m a’naviy  sifatlar haqidagi m avzularga b a g ‘ishlanadi 
(zamonaviy  pedagogik texnologiyalar joriy   etiladi).
U c h in c h i  m a s h g ‘u lo t d a  e s a  ta l a b a la r n i  z a r d u s h ti y l i k n i n g  m u q a d d a s  
k ito b i  « A v e s to » d a  m a ’n a v iy   s i f a tl a r n i  t a r b iy a l a s h   m a s a l a l a r i  m a v z u s id a g i 
m a ’r u z a l a r i  t i n g la n a d i   v a   m u h o k a m a   q il in a d i  ( z a m o n a v i y   p e d a g o g ik  
te x n o l o g iy a l a r  j o r i y   e tila d i) .
To‘rtinchi  m ashg'ulot  talabalarning  «Yaqin  va  O 'rta  Sharq 
allom alarining  yoshlar  m a'naviy  sifatlarini  tarbiyalash  shakl  va  usullari 
to 'g ‘risida» m avzusidagi  m a’ruzalarining m uhokam asiga bag'ishlanadi.
Beshinchi  m ashg'ulotda  talabalarning  «M a’m un  akademiyasi 
allomalari m a’naviy tarbiya haqida» mavzusidagi m a’ruzalari m uhokam a 
qilinadi.
Talabalar o 'zaro  taqriz qilish uchun referatlar alm ashadi, ham m aga 
to'ldirish uchun so‘rovnom a tarqatiladi.
«Pedagogika tarixi»  darslarida talabalarga  singdirilgan m a ’naviy- 
axloqiy  sifatlar  ularning  borliqqa  m unosabati,  xulq-atvorining  m e’yori 
bo4ib xizm at qila oladi.  M a’naviy  sifatlar  aql.  adolat,  m as'uliyat,  o'zaro 
yordam,  m ehr-shafqat  kabi  xulq-odob  m e’yorlari  bilan  uzviy  bo g‘liq. 
Talabalarning  m a ’naviy  sifatlarini  tarbiyalashda  «Pedagogika  tarixi» 
darslari,  kurs  doirasida  tashkil  etiladigan  sem inar  m ashg‘ulotlar  muhim 
ahamiyat  kasb  etadi.  Biz  quyida  Avesto  va  Sharq  m utafakkirlarining 
pedagogik  ta ’limoti  ham da  M a'm u n  akadem iyasi  olim larining  asarlari 
asosida tashkil etilgan sem inar m ashg'ulotlari haqida fikr yuritam iz. Kurs 
doirasidagi  dastlabki  1-seminar  m ashg‘uloti  «Eng  qadim gi  m a’rifiy