Автоматика асослари ва микропроцессор техникаси



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/67
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#128685
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   67
Bog'liq
avtomatika asoslari va mikroprotsessor texnikasi

 
 
МАЪРУЗА № 3 
 
Автоматик бошқарувчи тизимнинг хусусияти. 
Режа
1. Автоматик бошқарувчи тизимнинг хусусияти. Автоматик бошқарувчи 
тизимларни мувозанат ва ўтиш ҳолатлари. Бошқарувчи тизимнинг статик ва 
динамик хусусиятлари.
2. Тизимни звеноларга ажратиш. Звеноларни математик ифодалаш ва уларнинг 
асосий турлари. Звеноларнинг статик ва динамик характеристикалари.
3. Бошқарувчи тизимда структурали ўзгаришлар.


 
14 
4. Тизимнинг хусусиятини коррекциялаш, кетма-кет ва параллел коррекциялаш. 
Коррекциялшда қайта боғланишдан фодаланиш.
5. Тизим хусусиятини моделлаш орқали ўрганиш. 
Автоматик бошқарувчи тизимнинг хусусияти. Автоматик бошқарувчи 
тизимларни мувозанат ва ўтиш ҳолатлари. Бошқарувчи тизимнинг статик ва 
динамик хусусиятлари. 
 
Бошқариш - 1) бошкарилаѐтган жараѐнларга (объектга) хохлаган узгаришни 
кирита оладиган (оптимал холатга утказа оладиган) хар кандай максадли 
йуналтирилган харакатдир ѐки таъсир жараѐнидир. 2) тизимни уни параметрларига 
таъсир этиш йули билан яъни, олдиндан белгиланган холатга утказиш жараѐнидир. 
3) бошкариш деганда хохлаган холатга келтириш бўйича тадбирларни излаш ва 
куллаш тушунилади. 4) бошқариш - келаѐтган ахборотни кайта ишлаш йули билан 
олинган ечимга асосланган буйрук ахборотини хосил килиш. 5) бошкариш - бир 
тизимни иккинчи тизимга, унинг холатини аник йуналишда узгартиришга 
интилувчи, бир максадни кузда тутган ахборот таъсиридир.6) бошкариш- маълум 
тизимда кетаѐтган жараѐнни керакли холатда ушлаб туриш ѐки керакли хар хил 
холатларга утказишдир. 
Бошкариш тизими - бошкариш усуллари (назарияси) ва амалга ошириш учун 
техникавий воситаларни уз ичига олади. Мураккаб бошкариш тизимларини куриш 
ва унда кечадиган жараѐнларни бошкаришнинг умумий конуниятлари урганилади. 
Тизим-1) узаро муносабат ва алокада булган яхлитлик, бирлик хосил килувчи 
жуда куп бир бири билан узаро боглик элементлар туплами. (система-грекча 
бирикма, кисмлардан иборат, туплам, элементлари узаро боглик), -2) жараѐн содир 
буладиган мухитдир (аппарат, машина, жамият). Тизим бир нечта тартиб билан 
йигилган элементлардан ташкил топиб, бирон максадга жавоб беради. 
Тизимли тахлил мураккаб ходиса булиб, мураккаб объект ва жараѐнларни 
тизим деб караб тадкик этишнинг усуллари тупламидир. Тизимли тахлил уз ичига 
куйидагиларни олади: масаланинг куйилиши (тадкик объектини танлаш, урганиш 
максади ва мезонларини аниклаш); тадкик тизимини ажратиш ва структуралаш (ѐки 
декомпозициялаш) ѐки нисбатан аник ѐзаоладиган тизимчаларга ажратиш; 
тизимнинг математик моделини яратиш. "Технология" (грекча "технос" - "санъат" 
ѐки "хунар" ва "логос" - "фан" сузларидан иборат). Жараѐн деб, -1)вакт буйича сон 
ѐки сифат жихатидан узгарувчи хар кандай физик ходисага айтилади, -
2)белгиланган тизимда буладиган ва тизим холатини узгартириб турадиган (куриб, 
ушлаб булмайдиган) ходисалар мужассамлигидир. Ходисалар ва сабаблар 
мужассамлигида жараѐн аникланади. 
Тизимларни шартли равишда катта ва кичик тизимларга ажратиш мумкин. 
Хар бир тахлил килмокчи булган нарсамизни катта тизим деб хисоблаб, унинг 
элементлари, яъни кичик тизимлари аникланиши ишни осонлаштиради 
Тизимда булаѐтган жараѐнни аниклаш, кузатиш ва бошкариш учун тизимнинг 
холат курсаткичларига эътибор беришимиз лозим. 

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish