Арифметик командалар:
Арифметик командалар операндлар кодини иккилик сонлар ёки иккилик-ўнлик кодлар кўринишида қараб чиқади. Бу командалар 5 асосий гуруҳга ажратилиши мумкин:
- аниқ танланадиган операция командалари (қўшиш, айириш, кўпайтириш, бўлиш);
- эркин танланадиган операция командалари (қўшиш, айириш, кўпайтириш, бўлиш);
- тозалаш командалари;
- инкремент ва декремент командалари;
- таққослаш командалари.
Аниқ танланадиган операция командалари процессор регистрларидаги ёки хотирадаги кодлар билан худи оддий иккилик кодлар билан ишланандек ишлайди. Қўшиш командаси (ADD) иккита код йиғиндисини ҳисоблайди. ҳисоблайди. Айириш командаси (SUB) иккита коднинг фарқини ҳисоблайди. Кўпайтириш командаси (МUL) икки коднинг ошишини ҳисоблайди. Бўлиш командаси (DIV) бир кодни иккинчисига бўлишдаги қисмини ҳисоблайди, чунки барча ушбу командалар белгили сонлар билан қандай ишласа, белгисиз сонлар билан ҳам шундай ишлайди.
Эркин танланадиган операция командалари сонларнинг тартиб билан ва мантисса (одатда бу сонлар хотиранинг иккита кетма-кет ячейкасини эгаллайди) билан кўрсатилиш форматларидан фойдаланилади. Замонавий процессорларда эркин танланувчи командалар тўплами фақат тўртта арифметик ҳаракат билан чекланиб қолмасдан, балки бошқа кўпгина мураккаб командалардан ҳам иборат бўлади (масалан, тригонометрик функциялар, логарифмик функцияларни ҳисоблаш, шунингдек овоз ва тасвирни қайта ишлашда зарур бўлган мураккаб функциялар).
Тозалаш командаси (CLR) хотира ячейкаси ёки регистрга иккинчи кодни ёзиш учун қўлланилади.
Бу командалар нолинчи кодни узатиш-кўчириш командалари билан алмаштириши мумкин, лекин одатда махсус тозалаш командалари узатиш-жўнатиш командаларидан қараганда тезроқ бажарилади. Тозалаш командалари баъзида мантиқий командалар гуруҳи таркибига тегишли бўлади, лекин бу билан уларнинг асосий қиймати (моҳияти) ўзгармайди.
Инкремент (бир бирликка ошириш, INC), ва декремент (бир бирликка камайтириш, DEC) командалари ҳам қўлланишга жуда қулай бўлади. Умумий принципга кўра уларни бир бирлик билан қўшиш ва бир бирлик билан айириш командалари билан алмаштириш мумкин, лекин инкремент ва декремент қўшиш ва айиришдан кўра тезроқ бажарилади. Бу командалар бир вақтнинг ўзида чиқариш операнди ҳам бўлиб ҳисобланувчи битта киритиш операндини талаб этади.
Таққослаш командаси (СМР) икки киритиш операндларини таққослаш учун қўлланилади. Моҳиятига кўра бу команда ушбу икки операндларнинг фарқини ҳисоблайди, лекин чиқариш операндини шакллантирмасдан, фақатгина бу айириш натижасига кўра процессор ҳолатлар регистри (РSW) битларини ўзгартиради. Таққослаш командасидан кейинги команда (одатда бу ўтишлар командаси бўлади) процессор ҳолатлар регистридаги битларни таҳлил қилади ва уларнинг моҳиятига боғлиқ ҳолда ҳаракатни амалга оширади. Баъзи бир процессорларда хотирада жойлашган икки кетма-кет операндларни занжирий таққослаш командалари ишлатилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |