Автоматика асослари ва микропроцессор техникаси



Download 1,94 Mb.
bet22/61
Sana24.02.2022
Hajmi1,94 Mb.
#234390
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   61
Bog'liq
avtomatika asoslari va mikroprotsessor texnikasi

Математик моделнинг асосий мазмуни шундан иборатки, бунда объектга кирувчи сигнални чиқувчи сигналга айлантирадиган формал бир қурилма деб қаралади. Объектнинг физик табиати ва бошқалар ҳисобга олинмайди. Содда қилиб айтганда, чиқувчи сигналнинг кирувчи сигнал билан боғланишини кўрсатувчи математик ифода ростлаш объектининг модели ҳисобланади.
Математик моделлаштириш - жараён конуниятларини урганиш ва башоратлаш имкониятини берувчи мумкин булган узаро алокаларни математик ёзиш ва жараёнга тегишли математик моделлар (ёзувлар) хосил килиш билан ходиса ёки жараёнларни тадкик килиш усули
Математик модел объектда ўтаётган процессни ва унинг тўғрисидаги сигналларни, физик табиатидан қатъий назар, тўла абстрактлаштиради. Шу туфайли бир хил тенглама билан бир қанча турли физик табиатга эга бўлган объектлардаги жараёнларни ифодалаш мумкин, бунда фақат объектларнинг характеристикалари Хчик=қ f (Хк) бир хил ёки ўхшаш бўлиши асосий шарт ҳисобланади.
Объектнинг динамик хусусиятини билдирадиган математик моделига эга булиш унинг бошкариш масалаларини тахлил килиш, энг яхши тизимни синтез килиш ишини осонлаштиради.
Аксар ият объектларда бошкарувчи параметр, кириш ва бошкариш параметрларини узгаришига караб, вакт утиши буйича узгаради.
У=i(x,z,t)
Шу узгаришга мос келадиган математик ифодани объектнинг математик модели сифатида кабул киламиз.
Математик моделлаштириш усули тўрт босқичда олиб борилади:
1. Бошқариш обьектидаги асосий жараёнларни математик тавсифини ёзиш;
2. Математик моделни ЭҲМ ёрдамида ечиш алгоритмини тузиш;
3. Олинган математик моделни ҳақиқий жараёнга мослигини текшириш;
4. Математик моделни ЭҲМ да ечиб характеристикаларини олиш.
Жараёнларни математик тавсифини олиш усуллари турли-туманлигига қарамай, улар 2 асосий усулга математик ва тажриба усулларга бўлинади.

Download 1,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish