Аудиторский отчет



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/56
Sana16.06.2022
Hajmi0,52 Mb.
#676010
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   56
Bog'liq
MHXS Hisob Siyosati

3.6.2
 
Кечиктирилган солиқларнинг дастлаб тан олиниши
 
Кечиктирилган солиқ мажбуриятлари 
Солиқ солинадиган вақтинчалик фарқлар кечиктирилган солиқ мажбуриятларини келтириб 
чиқаради. Барча солиқ солинадиган вақтинчалик фарқлар кечиктирилган солиқ 
мажбуриятлари сифатида қуйидагилардан ташқари ҳолатларда тан олиниши лозим:

Гудвилнинг дастлаб тан олиниши (стандарт гудвилга нисбатан кечиктирилган 


АБС Ташкилоти Ҳисоб сиёсати 
Страница 20 из 46 
солиқни тан олишни тақиқлайди);

активлар ва мажбуриятларнинг дастлабки тан олиниши битим натижасида: 
– ташкилотнинг бирлашиши юзага келмаган ҳолатда; 
– бухгалтерия ва солиқ фойда ёки зарарга ҳам таъсир қилмаган ҳолатларда. 
Кечиктирилган солиқ активлари 
Кечиктирилган солиқ активлари чегирилган вақтинчалик фарқларга ҳамда кечиктирилган 
солиқ зарарлари ва кредитларига нисбатан ҳосил бўлади.
3.6.3
 
Кечиктирилган солиқларни баҳолаш 
Солиқ ставкаси 
Кечиктирилган солиқ активлари ва мажбуриятлари ҳисобот санасида қабул қилинган солиқ 
ставкалари ва солиқ қонунларидан келиб чиқиб, актив реализация қилинаётган ёки 
мажбурият сўндирилаётган даврда амал қилиши кутилаётган фойда солиғи ставкаси билан 
баҳоланади.
 
Кечиктирилган солиқни ҳисоблаш тартиби 
Активлар ва пассивларнинг баланс қийматини аниқлаш;
Активлар ва пассивларнинг солиқ базасини ҳисоблаш;
Активлар ва пассивларнинг баланс қийматларини уларнинг солиқ базалари билан 
солиштириб, барча вақтинчалик фарқларни аниқлаш;
12-сон БҲХС талабларига мувофиқ кечиктирилган солиқларнинг шаклланишига олиб 
келмайдиган вақтинчалик фарқларни аниқлаш лозим. 
Фойда солиғи ставкаси қайта кўриб чиқилган бўлса, фойда солиғи ставкасининг ўзгариши 
таъсирини ҳисоблаш лозим. Кечиктирилган солиқни ва молиявий натижага тегишли 
қийматни ҳисоблаш юқоридаги бандларга мувофиқ амалга оширилади. Фойда солиғи 
ставкасининг ўзгариши юз берган бўлса, фойда ёки зарар ҳисоботига тегишли миқдор икки 
таркибий қисмга бўлинади: фойда солиғи ставкасини қўллаш ва вақтинчалик фарқлар.

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish