Атом тузилиши


Ядро реакцияси – бу ядро таркиби ва тузилишининг ўзгаришлари ва иккиламчи заррачаларнинг (γ - квантлар) ажралиб чиқиши билан содир бўладиган, атом ядросини бошқа ядро ёки элементар заррача билан ўзаро



Download 4,33 Mb.
bet6/9
Sana21.05.2022
Hajmi4,33 Mb.
#606005
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Атом ва атом ядроси 455

Ядро реакцияси – бу ядро таркиби ва тузилишининг ўзгаришлари ва иккиламчи заррачаларнинг (γ - квантлар) ажралиб чиқиши билан содир бўладиган, атом ядросини бошқа ядро ёки элементар заррача билан ўзаро таъсиридир.

  • Ядро реакцияси – бу ядро таркиби ва тузилишининг ўзгаришлари ва иккиламчи заррачаларнинг (γ - квантлар) ажралиб чиқиши билан содир бўладиган, атом ядросини бошқа ядро ёки элементар заррача билан ўзаро таъсиридир.
  • X ва Y - бошланғич ва охирги ядролар,
  • а ва b — ядро реакциясида бомбардировка қилувчи ва нурланувчи заррачалар.
  • Ядро реакциялари

Заррачаларнинг ядро билан ўзаро таъсирининг ҳар бир тури ўзининг эффектив юза кесимига эга.

  • Ядро реакциясининг эффектив кесими
  • Заррачаларнинг ядро билан ўзаро таъсирининг ҳар бир тури ўзининг эффектив юза кесимига эга.
  • Эффектив кесим, юза ўлчовига эга ва заррача моддага тушганда реакция содир бўлиш эҳтимоллигини характерлайди.
  • N — бирлик ҳажмида n ядроси бўлган модданинг бирлик кўндаланг кесим юзасига бирлик вақтда тушадиган заррачалар сони,
  • dN - dx қалинликдаги қатламда ядро реакциясида қатнашадиган заррачалар сони.

1. Реакцияда қатнашадиган заррачалар турлари.

  • Ядро реакциялари қуйидаги белгилари билан бир – биридан фарқ қилади:
  • 1. Реакцияда қатнашадиган заррачалар турлари.
  • 2. Реакцияни келтириб чиқарадиган заррачалар энергиялари..
  • 3. Реакцияда қатнашадиган ядролар турлари.
  • 4. Содир бўладиган ядровий ўзгаришлар характери.
  • Исталган ядровий реакцияларда электр зарядларининг ва масса сонларининг сақланиш қонунлари бажарилади: ядро реакциясига киришадиган ядро ва заррачаларнинг зарядлари (масса сонлари) йиғиндиси реакцияда хосил бўладиган ядро ва заррачаларнинг зарядлари (масса сонлари) йиғиндисига тенг.

Download 4,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish