Асосий туш унча ва коидалар


АМ АЛДАГИ (2009 ЙИЛДАН КЕЙ И И ГИ ) БАХОЛАШ



Download 6,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/64
Sana15.06.2022
Hajmi6,87 Mb.
#674759
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   64
Bog'liq
ЎР ОТТларида кредит модуль тизими

АМ АЛДАГИ (2009 ЙИЛДАН КЕЙ И И ГИ ) БАХОЛАШ
ТИ ЗИ М И КОИ ДАЛАРИ
Айрим Европа давлатлари узларининг куп йиллик анъанавий 
бахолаш тизимларидан воз кечиб ЕСТ8нинг юкоридаги бахолар 
шкаласини кабул килишни хохламадилар. Бундай холатда катъий 
белгилаб куйилган бахолар таксимоти жадвалини хам жорий килиш 
кийин эди. Чунки' ижобий бахолар микдори 5 тадан кам булган 
бахолаш тизимларига (яъни мамлакатимиз бахолаш тизимимиз каби 
тизимларга) юкоридаги бахолар таксимоти жадвали коидаларини 
куллаш имконияти йук эди.
Ва нихоят 2009 йилга келиб ECTS кредит-модуль тизими 
бахолашнинг анча соддалаштирилган тизимни ишлаб чикди. 
Хуш, ЕСТБнинг янги бахолаш коидалари нималардан иборат? Бу 
коидаларга кура ECTS тизимига утаётган хар бир давлат ёки ОТТ 
узига макул бахолаш тизимини саклаб колиш хукукига эга була­
ди. Яъни улар юкоридаги ECTS бахолаш шкаласини ва бахолар 
таксимоти жадвалини кабул килишлари шарт эмас. Энг мухими -
ОТТлар кабул килган бахолаш тизими ва амалиёти шаффоф були- 
шидир. Бундан кузланган асосий максад бу бошка таълим ташкилотла- 
ри мазкур ОТТдаги бахолаш тизимини ва маданиятини тушуна оли- 
ши ва уз бахолаш тизимига киёслаш имкониятига эга булишидир.
Бахолаш тизими ва амалиётини ECTS кредит-модуль тизими 
талаби даражасида шаффоф булиши учун ОТТлар кандай ишларни 
амалга ошириши керак булади? Унга кура ЕСТС кредит-модуль 
тизимида фаолият юритадиган хар бир ОТТ узларига маъкул 
бахолаш тизимини куллаган холда, талабанинг диплом иловасида 
унинг муайян фанлардан олган бахоларини курсатиш билан бирга 
мазкур дастурдаги ёки курсдаги барча талабаларнинг айнан неча 
фоизи кайси бахоларни кулга киритганлиги тугрисидаги статистик 
маълумотни «бахолар таксимоти жадвали» тарзида хам акс этти- 
ришлари талаб этилади. Буни куйида мисол билан тушунтиришга
харакат килам из.
Тасаввур килинг, мамлакатимиздаги Иктисодиёт Университе­
ти иктисодиёт факультета 1-курсида 200 нафар талабалар тахсил


6. КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИЗИМИДА ТАЛАБАЛАРНИ БАХрЛАШ
олишади. ОТТ амалдаги 5 дан 2 гача булган бахдлаш тизимидан 
фойдаланади, яъни 5 бу аъло бахо, 2 эса коникарсиз бахо. Утиш 
бахоси 3 ва ундан юкори. Талабаларнинг барчаси Иктисодиёт асос- 
лари фанидан имтих,он топшириб, фан буйича куйидаги якуний 
умумий курсаткичларни кайд этдилар:
• 

Download 6,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish