Асосий саволлар: Тасаввуф назариясининг шаклланиши



Download 0,8 Mb.
bet3/10
Sana02.03.2023
Hajmi0,8 Mb.
#915753
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
portal.guldu.uz-Миллий маънавиятимиз такомил босқ

Ал-Ҳасан ал-Басрийнинг асҳоблари, басралик зоҳидлар – Рабоҳ ибн Амр, Рабиъа ал-Адавия (ваф. 752-53 й.), Молик ибн Динор (131/748-49), Шақиқ ал-Балхий (ваф. 770 й.) ва Фузайл ибн Ийод (ваф. 778 й.), Сулаймон ад-Доронийларнинг (VIII­IX асрлар) ваъз ва маърузаларида Аллоҳга бўлган соф муҳаббат, унга яқинлашишга бўлган интилиш ҳақидаги фикрлар пайдо бўлди.

  • Ал-Ҳасан ал-Басрийнинг асҳоблари, басралик зоҳидлар – Рабоҳ ибн Амр, Рабиъа ал-Адавия (ваф. 752-53 й.), Молик ибн Динор (131/748-49), Шақиқ ал-Балхий (ваф. 770 й.) ва Фузайл ибн Ийод (ваф. 778 й.), Сулаймон ад-Доронийларнинг (VIII­IX асрлар) ваъз ва маърузаларида Аллоҳга бўлган соф муҳаббат, унга яқинлашишга бўлган интилиш ҳақидаги фикрлар пайдо бўлди.
  • IX аср давомида тасаввуф назариёти ва амалиётини ишлаб чиқиш учун қизғин ҳаракатлар давом этди. Басра билан бир қаторда Бағдод ва Хуросон суфийлик мактаблари ҳам энг нуфузли мактаблар сирасига кирди.

Тасаввуфда Аллоҳга етишиш (васл) унга қўшилиб кетиш (бақо) билан бўлиши мумкин, деган фикр илгари сурилди. Бу масала кенг омма орасида тушунарли бўлмаганлиги ва мазкур ғоя тарафдорлари ал-Ҳусайн ибн Мансур ал-Ҳаллож (қатли 922 й.), Ибн Ато, Айн ал-Қудот ал-Ҳамадоний кабиларнинг қатл этилиши бошқа суфийларни єушёрликка чақирди.

  • Тасаввуфда Аллоҳга етишиш (васл) унга қўшилиб кетиш (бақо) билан бўлиши мумкин, деган фикр илгари сурилди. Бу масала кенг омма орасида тушунарли бўлмаганлиги ва мазкур ғоя тарафдорлари ал-Ҳусайн ибн Мансур ал-Ҳаллож (қатли 922 й.), Ибн Ато, Айн ал-Қудот ал-Ҳамадоний кабиларнинг қатл этилиши бошқа суфийларни єушёрликка чақирди.
  • Тасаввуфнинг манбалардаги талқини қуйидаги йўсинда: бунга кўра, баъзи мусулмонлар калом ва мантиқ илмларидаги турли кўринишдаги тортишувлардан, қуруқ баҳслардан ўз қалбларини сақлаб, Аллоҳ таолонинг муҳаббати йўлида зуҳд ва тақвони ўзларига касб қилиб олдилар.

Ислом динида биринчи суфий номини олганлардан Абу Ҳошим аш-Шомий (ваф. 776-77 й.), тасаввуф усулига биринчи марта шарҳ берган киши Имом Моликнинг шогирди Зуннун ал-Мисрий (ваф. 869-70 й.), минбардан туриб биринчи маротаба тасаввуфга чақирган киши Абу Бакр аш-Шиблий (ваф. 945-46 й.), тасаввуф усулини кенгайтириб тартибга солган киши Жунайд ал-Бағдодий (ваф. 1007-08 й.) эдилар. Аёллардан биринчи суфий бўлган киши Робиъа ал-Адавиядир (ваф. 752-53 й.). Умуман олганда, тасаввуфнинг ривожланиш йўли ислом тарихининг ажралмас бир бўлагидир.

  • Ислом динида биринчи суфий номини олганлардан Абу Ҳошим аш-Шомий (ваф. 776-77 й.), тасаввуф усулига биринчи марта шарҳ берган киши Имом Моликнинг шогирди Зуннун ал-Мисрий (ваф. 869-70 й.), минбардан туриб биринчи маротаба тасаввуфга чақирган киши Абу Бакр аш-Шиблий (ваф. 945-46 й.), тасаввуф усулини кенгайтириб тартибга солган киши Жунайд ал-Бағдодий (ваф. 1007-08 й.) эдилар. Аёллардан биринчи суфий бўлган киши Робиъа ал-Адавиядир (ваф. 752-53 й.). Умуман олганда, тасаввуфнинг ривожланиш йўли ислом тарихининг ажралмас бир бўлагидир.

Download 0,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish