Асосий макроиктисодий курсаткичлар



Download 72,68 Kb.
bet5/7
Sana02.06.2022
Hajmi72,68 Kb.
#630598
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
АСОСИЙ МАКРОИКТИСОДИЙ КУРСАТКИЧЛАР

r = i - % P,
бунда r - реал процент ставка;
i - номинал процент ставка;
Р - нарх умумий даражаси.
Ўзбекистон Республикасида икки погонали банк тизими кўлланилгандан бери марказий банк хамма тижорат банклари учун ягона процент ставка белгилайди. Бу процент ставка маъмурий равишда белгиланади ва ракобатга боглик эмас. Тижорат банклари эса ўз процент ставкаларини бозор конъюнктурасига караб белгилайдилар.
Бандлик. Макроиктисодда бандлик деганда иш жойига эга бўлган ахолининг ишга лаёкатли (16 ёшдан юкори) сони тушунилади. Лекин хамма ишга лаёкатли ахоли хам иш жойига эга эмас, ишсизлар хам бор. Ишсиз деб, иш жойига эга бўлмаган ва иш ахтариб юрган ишга лаёкатли ахоли кисми тушунилади. Бандлар ва ишсизлар сони йигиндиси иш кучини ташкил этади. Унга мехнат килаётган, уй хўжалиги билан банд бўлган, мустакил фаолият олиб борадиган, иш ахтараётган хамма киради.
Хамма ишга лаёкатли ахоли банд бўлишини таъминлаш амалда мумкин эмас, нормал, объектив иш кучи харакати мавжуд. Айримлар иш кучи таркибига киради, айримлар чикади, бировларни ишдан бўшатадилар, бошкалари иш ахтарадилар ва хоказо.
Иш кучининг объектив харакати билан боглик бўлган ишсизликни фрикцион деб атайдилар. Фрикцион ишсизларга мехнат бозорида талабга эга бўла туриб, ўз хохиши билан иш жойини ўзгартирадиган ёки ишлаб чикариладиган махсулотга талаб ва таклиф ўзгариши натижасида бир райондан бошкасига ўтадиган кишиларни киритадилар.
Бундан ташкари структуравий ишсизликни ажратадилар. У мехнатга талаб структураси ва иш кучи структураси ўртасидаги номутаносибликдан келиб чикади. Структуравий ишсизларга энди иш кучи таркибига кираётган ва хеч кандай малакага эга бўлмаган, автоматизация натижасида касбий укувлари эскирган кишилар киради.
Мамлакатда фрикцион ва структуравий ишсизлик бўлганда, тўла бандликка эришилган, деб хисобланади. Тўла бандлик деганда бандликнинг максимал даражаси тушунилади. Агар мамлакатда даврий ишсизлик бўлса, тўла бандлик бўлмайди. Даврий ишсизлик - иш жойларига талабгорлар сони мавжуд иш жойлари сонидан кўп бўлгандаги, ишлаб чикариш кискариши шароитидаги ишсизлик. Даврий ишсизликни маълум вакт даврида бандлар сони ва миллий даромаднинг потенциал даражасида ёллаш мумкин бўлган ишчилар сони ўртасидаги фарк сифатида аниклайдилар.
Ишсизликни хисоблаш учун турли кўрсаткичлар кўлланилади, лекин умумий килиб ишсизлик нормаси кабул килинган. У фоизда ифодаланган ишсизлар умумий сонининг иш кучи сонига нисбати сифатида аникланади.
Кейинги мавзуларни ўрганиш бизга икки тушанчани ўзлаштиришни талаб этади. Макроиктисодий тахлилда кўп сонли ўзгарувчилар ўртасида функционал богликликни аниклаш зарур бўлади. Номаълум микдорлар ўртасида функционал богликликни акс эттирувчи ва формула таркибига кирувчи ўзгарувчилар эндоген ўзгарувчилар деб аталади. Формулага бевосита кирмайдиган, лекин топиладиган микдорга таъсир этувчи бошка ўзгарувчилар экзоген деб аталади.



Download 72,68 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish