Асосий ишлаб чиқариш



Download 165,62 Kb.
bet10/13
Sana07.11.2022
Hajmi165,62 Kb.
#861499
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
Ko`kiyeva Xumora

Амортизация нормаларини ҳисоблаш қўйидаги формулага асосан бажарилади:
Ф 1-Фт

10
Н ам қ -------------- х 100, (%) Т х х Ф 1


бу ерда Ф 1 – асосий фондларнинг бошланғич нархи, сўм
Фт– асосий фондларни бартараф (тугатиш) қилиш нархи, сўм
Т х – асосий фондларнинг меъёрланган хизмат муддати (амортизация даври), йил.
Асосий воситаларни бошланғич қийматини аниқлашда сотиб олиш ҳаражатлари, келтириш ва ўрнатиш ҳаражатлари ҳисобга олинади. Бу ҳисоб бухгалтерия баланси юритишда амалга оширилади ва баланс қиймати моддасида қайд этилади. У қуйидаги формула орқали ҳисобланади.

ФбқФС ҚФтҚФм
бу ерда: Фб - асосий воситаларни бошланғич қиймати; Фс - асосий восита сотиб олиш қиймати;
Фт - транспорт ҳаражатлари қиймати; Фм - қуриш ёки ўрнатиш ҳаражатлари.
Асосий фондларнинг бошланғич қиймати корхона томонидан қанча маблағ сарфланганлигини билдиради.
Асосий фондларнинг тўла янгиланиш учун амортизацион ажратма суммаси қўйидаги формула ёрдамида ҳисобланади:
Асқ На х Ф
бу ерда Ф – асосий фондларнинг ўрта йиллик қиймати (нархи). На-амартизация нормаси.
Асосий фондларга эскириш (амартизация) ҳисоблашнинг бир қатор усуллари мавжуд, яъни :
1.Чииқли усул- обеъкт қийматининг эскириш ҳисобланаётган қисми хизмат муддати давомида бир текисда амартизация ажратиб борилади ва қуйдаги формула ёрдамида аниқланади.
Фб- асосий воситаларни бошланғич қиймати; Фт –тугатилиш иймати
Тх– асосий фондларнинг меъёрланган хизмат муддати.
Амортизацион ажратманинг бир меъёрда ҳисоблаш усули бўйича мисол келтирамиз.
Жадвал 7.2

Асосий шакллари
фондлар Ўртача баланс Амортизация Амортизацио қиймати млн.сўм ажратма йилликн ажратмаларнинг
меъёри. % йиллик миқдори млн.сўм.

Жиҳозлар 100,0 15,0 15,0 Бинолар 400,0 4,0 16,0 Транспорт 10,0 20,0 2,0
воситалари
Жами 510,0 33,0
Амортизация ажратма миқдорини бир меъёрда ҳисоблаш усули билан аниқлади, асосий фондларнинг бир меъёрда жисмоний ва маънавий эскиришига мўлжалланган. Бундай мўлжал жисмоний эскиришга нисбатан ҳаққонийдир. Маънавий эскиришда ҳолат бундай эмас. Фан, техника, ишлаб чиқариш технологияси
11

нотекис ривожланади. Маънавий эскириш кўпчилик ҳолатларда бир меъёрда эмас, тез суръатларда бўлади. Шунинг учун тадбиркор асосий фондларнинг тезлик билан эскирган ҳолида, янгиси билан алмаштириш имконини берадиган амортизацион ажратмага эга бўлиши керак. Бу муаммони асосий фондлар амортизациясини тезлаштириб, жадаллаштирилган усулда ҳисоблаш мумкин.

Download 165,62 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish