Асептика ва антисептика асосолари. Жарохатлар ва уларнинг турлари


Кимёвий антисептика- микробларга қарши курашиш учун турли кимёвий моддалардан фойдаланилади



Download 104,5 Kb.
bet2/6
Sana21.02.2022
Hajmi104,5 Kb.
#33528
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
2-АСЕПТИКА ВА АНТИСЕПТИКА АСОСЛАРИ

Кимёвий антисептика- микробларга қарши курашиш учун турли кимёвий моддалардан фойдаланилади.

  • Кимёвий антисептика- микробларга қарши курашиш учун турли кимёвий моддалардан фойдаланилади.
  • Галогенлар гурухи: хлорли бирикмалар (хлорли охак, хлорамин Б) ва йод сақловчи бирикмалар-йоднинг 5 %ли спиртли эритмаси, Люгол эритмаси (йод ёки калий йодни сувли ёки спиртли эритмаси), йоданат (йодни сульфат билан комплекс бирикмасининг сувли эритмаси) киради.
  • Оксидловчилар: органик моддалар иштирокида фаол кислородни ажратиб микроб хужайрасида оксидланиш-қайтарилиш жараёнларини бузади. Водород пероксид, калий перманганат, рух оксиди мисол бўлади.
  • Кислота ва ишқорлар гурухи: қўлни, жаррохлик майдонини, асбобларини, жаррохлик амалиётида ишлатиладиган ип ва материалларни зарарсизлантириш учун кенг қўлланилади.
  • Бунга первомур (81мл,85 % чумоли кислотаси+171 мл 33% водород пероксид), бор кислотасининг 2-3 % ли сувли эритмаси, кальцийланган сода, нашатир спирти, натрий ишкори кабилар.
  • О²ир металл тузлари гурухи: кучли бактерицид таъсирга эга булиб, резина перчаткалар ва жаррохлик ипини зарарсизлантиришда кенг ишлатилади. Сулема (1: 1000 симоб хлорид сувли эритмаси), кумуш нитрат (5-10% ли эритмаси), ксироформ (3-10% малхам мази ва упаси) ишлатилади.
  • Спиртлар гурухи: этил спирти амалиётда кенг қўлланилади. 70% лиси юқори бактерицид таъсирга эга бўлиб, жаррохлик майдони, асбоблар, қулни, ипни тозалаш учун ишлатилади.
  • Альдегидлар гурухи: формаалдегид- газсимон модда, сувда яхши эрувчан, 40% ли эритмаси-формалин инструментлар, дренажлар, қўлқопларни зарарсизлантиришда ишлатилади.
  • Бўёқлар ва нитрофуранлар: бриллиант яшили 0,1-2%ли спиртли эритмаси йирингли ялли²ланишларда сиртга, метилен кўкининг 1-2% ли спиртли эритмаси куйганда ишлатилади.

Асептика-жароҳатгага микроблар тушишини олдини олишга қаратилган чора-тадбирлар мажмуаси. Микроблар жароҳатга ташқи муҳитдан (экзоген инфекция) ҳаво-томчи йўли, оғиз орқали, жарохатда қолдирилган буюмлар – дренаж ва б. орқали, яъни имплантацион йўл билан тушиши мумкин. Бундан ташқари инфекция қўзғатувчилари тери, нафас йўллари, ҳазм йўлларида мавжуд бўлиб, лимфа ва қон орқали жароҳатга тушиши мумкин (эндоген инфекция).

  • Асептика-жароҳатгага микроблар тушишини олдини олишга қаратилган чора-тадбирлар мажмуаси. Микроблар жароҳатга ташқи муҳитдан (экзоген инфекция) ҳаво-томчи йўли, оғиз орқали, жарохатда қолдирилган буюмлар – дренаж ва б. орқали, яъни имплантацион йўл билан тушиши мумкин. Бундан ташқари инфекция қўзғатувчилари тери, нафас йўллари, ҳазм йўлларида мавжуд бўлиб, лимфа ва қон орқали жароҳатга тушиши мумкин (эндоген инфекция).
  • Маълумки, жаррохлик амалиётидан кейинги йирингли асоратларни олишда операция блокининг иш тартиби катта аҳамиятга эга. Операция блоки хоналари осон тозаланадиган, сув ўтказмайдиган материаллардан қилиниб, қатъий равишда зоналарга бўлинади. Булар қуйидагилар: 1-зона-қатъий режим зонаси-операция хоналари киради, 2-операция олди зонаси, 3-зонага қон, кўчувчи тиббий аппаратлар ва б. сақланадиган хоналар киради. 4-зонага ёрдамчи хоналар киради.
  • Контакт инфекцияларнинг жароҳатга тушишини олдини олиш мақсадида жарроҳ қўлини турли усуллар билан зарарсизлантиради. Қўлни зарарсизлантиришда Спасокукоцкий-Кочергин, Альфельд усулларидан, церигель, дегмен, дегмицид билан ювиш усулларидан фойдаланилади. Жарроҳлик амалиётида ишлатиладиган асбобларни, оқлик ва боғлов материалларини зарарсизлантиришда стерилизациянинг турли усулларидан фойдаланилади.

Download 104,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish