Уз %олича — ривоят, характер, нутх ва фнкрда Уз з^олича, музика ва сазана безагида — театр томошаси сифатида.
Аристотель хор хушихлари орасида куйловчи бошловчиларни би- ринчи актёрлар деб дисоблайди.
бет. «Хато» — хатти-харакатда, «мажрухлик» — характерда. Нудсон трагедия асосида з^ам бор, лекин у ерда «дардли» ва «за- рарля».
бет. Трагедияда хор VI аср охиридан, комедияда — 465 йил- дан давлат хисобига утган. Бинобарлн, Хионид ва Магнет у вахтда Хаваскорлар орасида ижро этишган.
Эпихарм ва унинг издоши Формий илк марта «кохиш» хуших- ларидан «кулгили» цушихларга Утган шоирлар саналадн. Кратет Хам Аттика комеднясида шундай цилган.
бет. Аристотель асаридаги «ривоят», «миф» лотинча таржима- да «фабула» деб олинди ва адабиётшуносликда кенг оммалашиб кетди.
бет. «Бахт хатти-харакат туфайли келади»—Аристотелнинг «Никомах ахлохи» асаридаги фикр.
16-бет. «Эиг яиги», Еврипкддак кейииги давр шоирлари, чамаск, анъанавий ривоятлардаги бир хилликдан цутулиш учуй сюжетларнн ишлашга алохида эътибор беришган булса керак.
бет. Чамаси, Зевксид идеал гузалликка эргашмох учуй харак- терли сифатлардан воз кечган шекилли.
бет. Хамдардлик ва хУРЦинч уйготиб, дилни мафтун хилади. 17- бет. Энг хадимги шоирлардан бири Фриних булса керак.
бет. Оддий сурат билан — ёки хейин буяладиган дастлабки чи- зихлар билаи.
17-бет. Янги трагиклар, чамаси, нутх — тилдан асосан сюжет- даги узгариб турувчи вазиятларни тасвирлаш учун эътиборни сю- жетга харатишган.
17-бет. Хажмга эга булмаган, яъии жуда кичик хажмли.
19- бет. «Одатдаги уч трагедия урнига юз трагедия»— яънн хар асарни хуйишга шу хадар кам вахт кетадикн, у вахтни судда нотих- ларга ажратилгаи вахт билан хиёслаш мумкин. Кадимги судларда вахт сув соати билаи ^лчанган.
19- бет. Сокин одам хатнашаднган вохеа ва фаол шахсниаг «хат- ти-харакатлари» кейииги сахифаларда курсатиладн.
Москвадаги ГИХЛ нашриёти 1957 йили бу таржимани эълон кил- ди. Антик дунёнинг буюк олики Аристотелнинг эрамизгача 336—332 йилларда ёзгак бу ажойиб китобини В. Г. Аппельрот таржимаси асосида рус тилидан узбек тилига таржима цилинди. Оддий цавслар текс мазмунига тегишли, бурчакли ^авслар илгари «Поэтика» тексти- дан тушиб цолган деб тахмин дилпнган тулдиришларни уз ичига олади, квадрат ^авслар русча таржиманииг равшан булиши учуй таржи.мон томонидан киритилган сузларни англатади.
бет. Эмпедокл — милод. ав. V асрда яшаган, «Табиат ка^ида» поэмасининг автори, Аристотель бошца бир уринда уни «энг Хомер- она» шоир дейди. Аммо, шунга ^арамай, «акс эттириш предметига кура» у шоир эмас, олимдир.
Херемон — милод. ав. IV асрда яшаган, драма ижодкори.
бет. Машхур Полигнот Ra Колофонлик Дионисий Юнон — Эрон урушларн даври (милоддан ae.VI аср)да яшаган. Карикатурачи Пав- сон сал кейинроз\, Аристофан даврида 5?тган.
Клеофонт—кейинроц тубан поэзия вакили сифатида тилга оли- нади. Гегемон (V аср охири) ва Никохар (IV аср) комедиографлар:
Тимофей ва Филоксен — IV аср хор лирикаснда янги услубнинг энг йирик вакиллари. Улар тубан нарсалар тасвири билан з^айрат- лантиришган (Филоксеннинг маш\ур одасида бир кузли дев Поли- фемнинг севгиси курсатилади.)
бет. Бу ерда а) ?;а.\рамонлар нут^и бериладиган эпос, б) дифирамб, в) драма санаб курсатилмоцда.
Do'stlaringiz bilan baham: |