Арифметико-логическое устройство (алу)



Download 1,24 Mb.
bet2/2
Sana04.03.2022
Hajmi1,24 Mb.
#482115
1   2
Bog'liq
2-мавзу. АМҚ

Арифметик сумматорлар.
Сумматорлар мантиқий сўзларни қўшиш амалини бажаради. Қўшиш жараёнида арифметик йиғиндини олиш ва бошқа қўшимча амаллар бажарилади. Барча амаллар АМҚларда бажарилади, АМҚларнинг асосий ядросини сумматорлар ташкил этади.
С умматорларни таснифланиши

Кирувчи элементлар сонига қараб ярим сумматорлар, бир разрядли сумматорлар ва кўп разрядли сумматорлар фарқланади. Кўп разрядли сумматорлар кетма-кет ва параллел сумматорларга бўлинади. Кетма-кет сумматорларда маълумотларни қайта ишлаш разрядма разряд битта қурилмада бажарилади, параллел сумматорларда эса қайта ишланувчи маълумотлар ҳамма разрядлари бирданига қайта ишланади ва ҳар бир разряд учун алоҳида қурилма мавжуд бўлади.


Разрядлараро ўтказишни ташкил қилиш услуби бўйича параллел сумматорлар кетма-кет ўтказувчи схемалар, параллел ўтказувчи схемалар ва гурухли ўтказувчи структураларга бўлинади. Гурухли ўтказувчи структураларда разряд сеткаси разряд схемалари гурухи қайта ишлайдиган майдонларга бўлинади. Ўзаро ва гурухлар орасида ўтказишнинг турли усуллари ишлатилади, бу нарса сумматорнинг номланишида кўрсатилган бўлади. Масалан “параллел-параллел ўтказгичли параллел сумматор” термини гурухлараро ва сумматорлараро параллел кўчиришли сумматор эканлигини билдиради. Комбинацион сумматорлар ҳам мавжуд бўлиб, улар комбинацион занжирлар (мураккаб) ёрдамида боғланган бўлади. Бундан ташқари йиғувчи сумматорлар ҳам мавжуд. Уларда мавжуд маълумотларга кейинги келувчи маълумотлар қўшилиб боради.

Сумматорлар ишлаш такти бўйича синхрон ва асинхрон сумматорга таснифланади. Синхрон сумматорларда қўшилувчиларнинг қийматлари ва натижаси қандай бўлишидан қатъий назар, ҳамма операция учун бир хил вақт ажратилган бўлади, асинхрон сумматорларда эса амални якунлаш белгиси ишлатилади. Бунда қўшишнинг ўртача вақти камаяди, бундай дейилишига сабаб амалларни бажаришдаги ўртача вақт эхтимолий максимумдан анча камлиги хисобга олинади.


Шунингдек, саноқ системасини ишлатиш юзасидан иккилик, иккилик-ўнлик ва бошқа турдаги сумматорлар фарқланади.
https://literaturki.net/elektronika/cifrovaya-shemotehnika1/160-arifmeticheskie-summatory



  1. AMQning 2 ta asosiy qismi nima?

  2. Operandlar bilan ishlash usuliga ko’ra AMQlar qaysi turlarga bo’linadi

  3. Komparator nima? Ishlash sxemasi va tartibini keltiring

  4. Summatorga ta’rif. Ishlash prinsipiga ko’ra turlari.

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish