«Архитектуравий лойиҳалаш» кафедраси доценти Абдужаббарова М. Т


Шахарсозликда меҳмонхоналар ер майдонига қўйиладиган талаблар



Download 1,39 Mb.
bet3/4
Sana25.02.2022
Hajmi1,39 Mb.
#303214
1   2   3   4
Bog'liq
МЕХМОН-ХОНА(2)

Шахарсозликда меҳмонхоналар ер майдонига қўйиладиган талаблар
Кичик меҳмонхоналар қурилишини режаланаётганда қуйидаги кўрсаткичларга аҳамият бериш керак:

  1. Шаҳар архитектураси ансамбли билан ҳамоҳанглигига;

  2. Шахар майдонларига, кўчаларга қулай жойлашиши;

  3. Меҳмонхона биносига кириб чиқиш йўллари жамоат транспортига қулайлигига аҳамият бериш керак.

Бундай меҳмонхоналарда бир киши учун 30 м2 ўлчовида мўлжалланади, демак 100 ўринга мўлжалланган меҳмонхона учун 30х100қ=3000 тўғри келади. Бино қурилишида хўжалик ишлари учун жой – ер ажратилиши керак, яна 2 та автомобилга – автомобил турар жойи, 10 та ўринга мўлжаллаб бир автобус туриш жойи бўлиши лозим. Бир енгил автомашина учун 25 м2, автобус учун эса 50 м2 ажратилади.
Меҳмонхона марказига борадиган, темир йўл, аэропорт ва автомобил йўллари билан қулай боғланган бўлиши керак. Умумий майдондан кириш йўлларини ҳисобга олган ҳролда ер майдонининг миқдори қурилиш майдонининг 20 – 30% ни ташкил этиш керак. Турар жойининг айрим хоналари ва хўжалик хоналари хажми 5% га кўпайиши ва камайиши мумкин. Бундан ташқари меҳмонхона атрофида 50 – 100 м2 гача бўлган ҳовли бўлиши кўзда тутилади.
Меҳмонхонанинг ҳажмий – тархий ечими
Кичик меҳмонхоналар қуйидаги гуруҳларга бўлинади:
А. Турар жой хоналари (номерлар) – келиб кетувчилар учун.
Б. Хизмат кўрсатиш ва хизматчи ишчи ходимлар хоналари.
В. Ресторан
Г. 200 ўринли конференц зали.



А.Мехмонхонада турар жой хоналари.



Хоналар хисоби

Номерларнинг майдони м2




Номердаги хоналар сони

Номердаги жойлар сони

Номер-лар

Яшаш

Умумий

Ёзги хона

1

1

1

20

12

18

6

2

1

2

140

18

22

6

3

2

2

20

25

35

6

4

3

2-3

20

32

45

10

Хизмат кўрсатиш ва хизматчи хоналари бинонинг биринчи ва иккинчи қаватига жойлаштириш мумкин. Хўжалик ишлари хизматчилари хоналари ертўла қаватида жойлашган бўлиши мумкин.



т/р


Download 1,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish