Ҳар бир сўзда яширин тарих барча тарихий исмлар ва жойларнинг номлари



Download 394 Kb.
bet10/28
Sana21.02.2022
Hajmi394 Kb.
#16174
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   28
Бойкўча маҳалласи. Даҳанинг қадимий маҳаллаларидан бири бўлган. Гилистон, Мўркон, Хўжа маҳалла ва Чақар маҳаллалари билан чегарадош бўлган. Маҳаллада катта ер эгалари, савдогарлар ва бошқа мулкдорлар яшаган. Номи шундан.
Дўмбиробод ҳозир Чилонзор туманидаги маҳалла. (бу жой қадимда даҳанинг мавзеларидан бири бўлган). Айрим маҳалла оқсоқолларининг гапига қараганда, дастлаб мавзе гузарида Мирсоат номли қассоб дўкон очиб иш бошлаган. Ҳар мол сўйганида унинг ақли заиф ўғли дўмбира чалиб турган. Дўмбира овозини эшитган аҳоли гўшт олиш тараддудида гузарга отланишган. Шунингдек, Мирсоат ниҳоятда семиз бўлган. Мавзенинг у ёки бу сабабга кўра Дўмбиробод номини олиши шундан.
Чилонзор Бешёғоч даҳасининг мавзеларидан бири бўлган. Чилонзор туманидаги Чилонзор қабристонининг тарихий номи «Жилонота қабристони» деб юритилган. Қабристонда XIII асрга оид Жилонота мақбараси бор.
Ривоятларга кўра Жилонота табобатдан яхши хабардор инсон бўлиб, шифобахш ўсимликлар, жумладан, «чилонжийда» (бу ўсимлик меваси қон босими касаллигига даво ҳисобланади) дарахтлари билан бурканган боғ барпо қилган.
Халқимизда чилонжийда, гоҳо талаффузида «Жилонжийда» ҳам учраб туради. Мавзенинг Чилонзор деб аталиши шундан деган фикрлар ҳам бор.
Чилонзор Оқтепа IV-XI асрлар археологик ёдгорлиги. Тошкентнинг жанубий-ғарбий қисмида, Бўзсув канали бўйида жойлашган. Ёдгорликнинг баландлиги 15 метрлик тепалик бўлиб, атрофида қадимий қишлоқ харобалари жойлашган (1940 йил А.И.Тереножкин қайдномаси). Қазилмалар натижасига кўра ундаги иморат хом ғишт ва пахсадан солинган қаср бўлганлиги, ҳамда оташпарастларнинг истеҳкомли ибодатхонаси эканлиги аниқланган. Мавжуд манбалар Чочда аждодлар руҳига сиғиниш кенг тарқалганлигидан ва ибодатхона шу мақсад учун мўлжалланганлигидан далолат беради.
Бу жой VII-VIII асрларда Чоч вилояти маркази (Мингўрик деб аталмиш археологик ёдгорлиги)нинг атрофида жойлашган истеҳкомларидан бири бўлиб, гавжум бўлган йирик зиёратгоҳлардан бири ҳисобланган. Араб халифалиги истилосидан сўнг бу ер бир қанча вақт зардуштийлик удумлари бўйича дафн этиш жойи бўлиб хизмат қилган, сўнгра харобага айланган. Бу ерда кичик қишлоқ шаклланган даврда (Х-ХI асрлар) харобалар атрофида ҳаёт тикланган.

Download 394 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish