Аҳоли статистикаси



Download 54,14 Kb.
bet2/4
Sana11.06.2022
Hajmi54,14 Kb.
#655879
1   2   3   4
Bog'liq
Аҳоли статистикаси (1)

Ойлар

01.01

01.02

01.03

01.04

01.05

01.06

01.07

аҳоли сони,
млн.киши

18,1


19,6


21,1


20,9


22,3


22,0


23,5


Агар бир ой (масалан, январ ойи учун) ўртача аҳолиси сонини аниқласак оддий арифметик формулани қўллаймиз:



_ 18,119,6
А
2
 18,85 млн.киши

Агарда ярим йил учун аҳолини ўртача сонини аниқласак, ўртача хронологик формулани қўллаймиз:


1 18,119,6  21,1 20,9  23,3  22,0  1  23,5

А 2 2  22,12
7 1
млн.киши

Аҳолининг ўсиш суръати мамлакатнинг иқтисодий ривожланиши ва халқ фаровонлиги даражасини белгилаб берувчи детерминантдир. Шу жиҳатдан у Солоу моделини қуйидаги уч жиҳат бўйича тўлдиради.
Биринчидан, аҳолининг ўсиши иқтисодий ўсиш сабабларини тахмин қилиш имконини беради. Барқарор иқтисодиёт ва аҳоли сонининг ўсиб бориш шароитида битта ишчига ишлаб чиқарилган маҳсулот қиймати ўзгаришсиз қолади. Чунки ишлаб чиқаришда банд бўлган ишчилар сони, капитал ва ишлаб чиқариш ҳажми бир хил суръатларда ўсади.
Демак, аҳолининг ўсиш суръати халқ фаровонлигини узоқ муддатга ўсишига сабабчи бўла олмайди. Чунки барқарор иқтисодиёт шароитида битта ишчига ишлаб чиқарилган





  • Детерминант – у аниқловчи маъносини беради. Математика фанида – бу биринчи даражали тенгламаларда номаълум сонлар олдидаги коеффициентлардан тузилган ифода.

 Солоу модели Америка иқтисодчиси Роберт Солоу номи билан аталган бқлиб, у 1950-1960 йилларда ишлаб чиқилган, 1987 йилда иқтисодий қсиш назариясини ишлаб чиққани учун Солоу халқаро Нобел мукофотини олган. Солоу модели ишлаб чиқариш ҳажмига вақт давомида учта омилнинг қай тарзда таъсир қилишини кқрсатади: жамғарма; аҳолининг қсиши; хронологик жараён.

маҳсулот ўзгаришсиз қолади. Аммо аҳолининг ўсиши ялпи миллий маҳсулот ишлаб чиқарилишининг ўсишига сабаб бўлиши мумкин.
Иккинчидан, аҳолининг ўсиши: нима учун айрим мамлакатлар тараққий етган, бой айримлар еса қолоқ, камбағал, - деган саволга жавоб беради.
Аҳоли ўсишининг тезлашуви ишловчилар сонининг кўпайишига натижада уларнинг капитал билан қуролланганлигини пасайтиради. Бу ҳол еса меҳнат унумдорлигининг пасайишига олиб келади.
Шунга асосланиб Солоу қуйидагича хулосага келади: аҳоли ўсиши юқори бўлган мамлакатда жон бошига ишлаб чиқарилган ялпи миллий маҳсулот қиймати паст даражада бўлади.

Download 54,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish