Andijon viloyat



Download 214,31 Kb.
bet2/2
Sana25.09.2019
Hajmi214,31 Kb.
#22603
1   2

Kushoniylar davri (eramizning IV-I asrlari) ro‘zg‘or yuksalishi, irrigatsiyaning rivojlanishi, turli xil hunarmandchilik yo‘nalishlari, shahar hayotining ravnaqi bilan xarakterlanadi, Kushoniylar shohlari tasvirlangan tangalar ham ko‘rsatilgan.

Ilk o‘rta asrga tegishli ekspozitsiya — bu yerda turli xil maishiy va marosimiy loydan yasalgan buyumlar, sug‘diylar tangalari va ko‘rkam ayollar taqinchoqlari, shuningdek, ko‘mish buyumlari, Oq jartepa, Sozagon, Og‘aliqsoy qo‘rg‘onlaridan topilgan qurollar (qilich) mavjud.



So‘g‘dlarning arablar tomonidan bosib olishiga bag‘ishlangan davr ekspozitsiyasida Afrosiyob shaharchasiga tegishli go‘zal saroy naqshlarning nus'halari, “So‘g‘d askarlari” tiklangan surati, qilich va so‘g‘d nayzalarining qinlari namoyish qilingan.

Islom tiklanishi davri ekspozitsiyasida qizil yunoniston shishasidan qilingan idish qoldiqlari, Eronning Reya shahridagi loy qandil, serob tangalarni ko‘rish mumkin. Ekspozitsiyada mo‘g‘ullar nayzalarining qinlari, Chingizxon tomonidan xarobaga aylantirilgan samarqand qo‘rg‘oni surati ham mavjud.

Amir Temur hamda Temuriylar hukmronligi davrini qazilma materiallari, ya’ni metall buyukmlar to‘plami, suyaklar, shishalar va XSh-XVI asrlarga tegishli tangalar ko‘rsatib, u davr hunarmandchiligi, karvon savdolari va Temuriylar davri savdo-pul munosabatlarini namoyon qiladi. Bu yerda, shuningdek, noyob eksponatlar namoyish qilingan — XV-XVI asrlarning oliy voqifiga tegishli jang va namoyish do‘mbirasi, shuningdek, 1678 yil Amsterdamda nashr qilingan De Sanktiyenning “Temur tarixi” nomli noyob kitobini ko‘rish mumkin.



Ekspozitsiyada arxitektor V.A. Nilsen tomonidan bajarilgan tiklangan observatoriyani va ulkan astronomik qurol kvadrant (sekstant)ning qoldiqlari tushirilgan suratlari uchratish mumkin.

Улкашунослик манбалари орасида хакикий илмий ва маданий окаттув муассасага айланиб колган музейнинг урни ва ахамияти бенихоя каттадир. УЛКА моддий ва маънавий маданий ѐдгорликларни археологик томонидан материалларини йигади , уларни тахлил килади ва натижаларини экспедиция жихатидан оммалаштиради. Йигилган музейларда сакланаѐтган барча материаллар музейни илмий базасини ташкил этади ва улар музейни ижодий фаолиятида асос булиб хизмат килади. Мана шу илмий хаУзРМДА маданий окартув таълим тарбия ишларини олиб боради. М.Т.Ойбек номли Узбекистон халклари тарихи музейи Туркистоннинг машхур олимлари ва оммавий арбоблар харакати билан ва бевосита рахбарлиги ва ѐрдамида 1876 йилда ташкил этилган. Узбекистон маданият ва санъат тарихий музейи 1896 йил 21 июнда Самарканд шахрида очилган. Музей 1911 йилгача Самарканд статистика ССО музейи , 1918 йилгача Самарканд шахар музейи, 1930 йилгача Самарканд вилоят музейи, сунгра Узбекистон марказий давлат музейи, 1930-37 йилларгача Самарканд вилоят тарихий улкашунослик музейи, 1937-45 йилларда узбек халки маданияти республика музейи деб ном олган. Узбекистон маданият ва санъат тарихи республика музейи (1955 йил) деб номланган музейга 1968 йилда А.Икромов номи берилди. Музейда узбек халкини энг кадимги даврдан то хозирги кунгача булган маданияти хакида хикоя килувчи нодир экспонатлар бор. Узбекистон ДСМ 1988 йил апрелда Урта Осиѐда илк ташкил этилган бадиий музей булиб, тошкентда яшаган князь Н.К.Романовнинг саройдаги шахсий коллекцияси заминида вужудга келган, дастлаб халк университети музейи, кейинрок Тошкент марказий бадиий музейи деб номланган. Музей фондининг катта кисмини Узбекистон тасвирий санъати асарлари ташкил килади. Шунингдек, музейда Россия,Италия, Испания, Германия , Нидерландия, Финляндия, Голландия, Франция, Англия рассомлик санъати асарлари, хайкалтарошлик, графика, амалий санъат намуналари каторида Шарк санъати (Хинд, Япон, Хитой, Вьетнам) намуналари хам бор. Узбекистон табиат музейи 1876 йил 12 июлда ойида очилган. 1918 йилга кадар Тошкент музейи, 1921 йилгача Туркистон халк музейи, 1922 йилгача Урта Осиѐ музейи, 1935 йилгача Урта Осиѐ табиат музейи деб аталган. 1935 йил июндан хозирги номи билан аталади. Зоология, ботаника, геология ва маданий окартув булимлари бор. Музейда 400 мингдан ортик экспонат сакланади. 1979 йилдан музей улкашунослик ва музейшунослик масалалари буйича илмй тадкикот ишларини олиб боради. Республикамиз территроиясида 3 хил типдаги музейлар мавжуд булиб, биринчи типдаги музейларга илмий тадкикот, маданий окартув ишлари олиб борадиган музейлар киради. Улар бир вактнинг узида тадкикот ва маданий окартув хаУзРМДА таълим тарбиявий ишларни олиб боради. Иккинчи типдаги музейларга факат бир ѐклама буйича илмий тадкикот олиб борадиган, музей лабораторияларига эга булган махсус музейлар (УзФА кошидаги Батерология ва минералогия институти) киради. Учинчи типдаги музейларга факат укув типидаги музейлар киради. Бу музейнинг асосий максади укув жараѐнини яхшилашдан иборат. Музей типлари куп жихатдан унда сакланаѐтган коллеция фондларининг характерига ва улар фаолиятининг йуналишига богликдир. Шунингдек, турли фан сохаларига тегиш ли булган музейлар хам бор. Б музейлар орасиди купрок маълум булганлари ѐки факат уша соха мутахассисларига равшан булган маълум тармокни акс эттирувчи музейлар хам мавжуд. 1876 йил 12 июлда А. П. Фельменко, В. Ф. Ошанин, Л. А. Маев каби рус олимлари ташаббуси билан Урта Осиѐдаги энг кекса илмий ва маданий окартув муассасаларидан бири М. Т. Ойбек номидаги Узбекистон халклари тарихи музейи очилди. Дастлаб Туркистон улкаси табиати, зоологияси, ер ости бойликлари хаУзРМДА халклари этнографиясига оид рус ва узбек коллекционерлари туплаган коллекциялардан ташкил топган. 1883 йилда музей халк кутубхонаси билан бирлаштирилди. 1918 йил 1 июлдан бошлаб музей халк кутуюбхонасига айлантирилди. 1970 йил музейга М. Т. Ойбек номи берилди . 15000 дан ортик экспонат, музей кутубхонасида 16000 дан ортик асар сакланади. Музей булимларидаги экспонатлар 1890 йил Туркистон кишлок хужалиги кургазмасида, 1900 йили Париж халкаро кургазмасида намойиш этилган. Музейнинг этнография коллекцияси 1906 йилда Милан халкаро кургазмасига юборилди. Музей археология характердаги 54 мингдан ортик предметка, 50 минг танга, медал белгиларидан иборат булган нумизматика, этнография буйича 12 минг экспонатдан иборат фондларга эга. Музей факат Узбекистонгагина эмас, балки турли даврларда Туркистон улкаси таркибида булган Туркистон, Тожикистон, Киргизистонга оид материаллар хам сакланади. Музейда асосан материалларнинг асл нусхалари, шунингдек, бадиий ва график тасвирлар, диаграммалар, расмлар куйилган экспонатлар орасида ноѐб нарсаларкуп. Музей 1967 йилда XIX асрнинг ѐдгорликларидан бири хисобланган бинога кучди. Музей материаллари улкамиздаги кадим замонларда яратилган энг ноѐб ѐдгорликлар ва кейинги даврларда кулга киритилган ва энг ноѐб ѐдгорликлар ва кейинги даврларда кулга киритилган муваффаккиятларни намойиш килиш, кенг мехнаткаш оммани, шу жумладан укувчи ва талабаларни ватанпарварлик рухда тарбиялаш ишга хизмат килади. Фаргона улкашунослик музейи 1899 йил 26 майда очилган. Музей ташкил топишида Фаргонадаги биринчи кишлок хужалик ва саноат кургазмаси 1894 йил экспонатлари аос булган. Музейда табиат, тарих булими ва кутубхона бор. Унда Фаргона водийси тарихи, Флора ва Фаунаси, археология ва этнографияси, халкнинг моддий ва маънавий хаѐтини акс эттирувчи экспонат сакланади. Музей кошидаги кучма музей кишлок ахолисига хизмат килади. Хамзаобод кишлогида Х. Х. Ниѐзий, хаУзРМДА Фаргона нохиясинниг Каптархона кишлогидаги У. Юсупов мемориал музейлари Фаргона улкашунослик музейининг филиалидир. Музей ходимлари илмий тадкикот ишлари билан шугулланади. Ёдгорликлар мафкура ишининг таъсирчан воситасидир. Бу ѐдгорликлар куз унгимизда, уларни истаган вактда бориб куриш мумкин, бинобарин, хар бир ѐрдгорлик тугрисида хамкорлик килиниши, унга эътибор берилиши, у яхши холатда сакланиши лозим. Бу ишга купрок мактабларда улкашунослик ишини олиб борувчи рахбар, тарих, география укитувчилари жалб килинмоги зарур.
Download 214,31 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish