Қандай бинолар оммавий қуриладиган биноларга киради?


Гармонсимон пардадеворларни йиғиш ва ёйиш қандай элемент воситасида амалга оширилади?



Download 51,75 Kb.
bet5/24
Sana03.03.2022
Hajmi51,75 Kb.
#480897
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Гармонсимон пардадеворларни йиғиш ва ёйиш қандай элемент воситасида амалга оширилади?
*Пантограф.
Гармон.
Термограф.
Гигрограф.

Турар-жой биноларининг ёпма конструкциясида ёғоч балкалар орасидаги масофа қанча бўлгани маъқул?
*0,8-1,0 м.
0,2-0,3 м.
0,5-0,6 м.
1,0-1,2 м.

Санитария-гигиена талабларига кўра турар-жой биноларида пол сиртининг иссиқлик ўзлаштириш коэффициенти қанчадан ошмаслиги керак?
*12 Вт/(м2.оС) дан.
2 Вт/(м2.оС) дан.
6 Вт/(м2.оС) дан.
8 Вт/(м2.оС) дан.

Турар-жой биноларидаги тахта полларда лагалар йўналишида ғишт устунчалар орасидаги масофа қанча бўлади?
*0,8-1,0 м.
0,2-0,3 м.
0,3-0,4 м.
0,5-0,6 м.

Ламинат полнинг асоси нимадан қилинади?
*ДВП плиталардан.
Шифердан.
ДСП плиталардан.
Тахтадан.

Иссиқ полдаги иситиш қувурлари орасидаги масофа қанча бўлгани маъқул?
*10-25 см.
50-60 см.
70-80 см.
Чекланмайди.

Ўзбекистоннинг II қурилишга оид иқлим зонасида дераза юзасининг хона полининг юзасига нисбати қанчадан кичик бўлмаслиги керак?
*1: 8 дан.
1:10 дан.
1: 5,5 дан.
1:16 дан.

Типовой балкон эшикларининг конструктив баландлиги қанча бўлади?
*2175 ва 2375 мм.
Буюртмачининг иҳтиёрига боғлиқ.
1975 ва 2075 мм.
Лойиҳачининг иҳтиёрига боғлиқ.

Турар-жой биноларига кириш эшикларининг номинал баландлиги қанча бўлади?
*2,1 ва 2,4 м.
2,8 ва 3,0 м.
Лойиҳачининг иҳтиёрига боғлиқ.
Буюртмачининг иҳтиёрига боғлиқ.

Том нишаблиги қиялигининг 0,025 қиймати нимани билдиради?
*Том қиррасининг четига нисбатан нишаблик горизонтал проекциясининг ҳар 1 метрига 0,025 м га баландга кўтарилишини.
Том қиррасининг четига нисбатан нишаблик горизонтал проекциясининг ҳар 0,025 метрига 1 м га баландга кўтарилишини.
Том нишаблигининг қиялиги 25 % эканлигини.
Том нишаблигининг қиялиги 0,025 % эканлигини.


Download 51,75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish