Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

ан-
тоциан 
(юнон. а н т о с — гул; к и а н о с — кўк) деб атала­
диган пигмент бўлади, бу пигмент ҳужайра ширасига 
қизил, кўк, бинафш аранг беради. Бу, ранг-баранглик 
ҳашаротларни гулга жалб этиб, четдан чангланишини 
осонлаштиради.
Ҳужайра таркибидаги аралашмалар. 
Модда олмашину- 
вининг маҳсулотлари, ҳужайра гиалоплазмасида, органел­
лалар, вакуола ва баъзан ҳужайра пўстида эритмалар ёки 
қаггиқ бирикма — кристалл ҳолида тўпланади. Уларни 
ёруғлик микроскопида кўриш мумкин. Бу моддалар крах­
мал, алейрон доначалари, рафид ёки друз шаклида кўри- 
нади (26, 27-расмлар).
Крахмал доначалари. 
Крахмал, одатда, лейкопластлар- 
нинг ичидаги стромада бир ёки бир неча доначалар ш ак­
лида ҳосил бўлади. Крахмал кимёвий таркиби жиҳатидан 
углевод бўлиб, у а — 1,4 — 0 — глюкан — полисахарид — 

6
Н
10
О
5)2
шаклида ёзилади.
Крахмал доначалари совуқ сувда эримайди, иситилганда 
оқ модда — клейстерга айланади.
Ассимиляцион бирламчи крахмал фотосинтез жараё­
нида ёруғда ўсимликларнинг хлоропластларида ҳосил бўла-
2
-расм._Ҳужайрапа_оксалат_кальций_тузларининг_кристаллари:__1—2_рафиллар;__3'>6-расм.
Ҳужайрапа оксалат кальций тузларининг кристаллари: 
1—2
рафиллар; 
3 —
опунция ҳужайрасидаги друзлар; 5 — картош ка 
баргининг ҳужайрасидаги кристалл.


27
-расм.
Ҳ ужайрада кристалларнинг тўпланиш и:
А
— анжир баргинииг эпидерма ҳужайраларида тўпланган цистолит; 
Б
— 
традесканция баргининг ҳужайраларида тўпланган рафидлар; 
В
— анжир 
б арп ш и н г устунсимон ҳужайра туқималаридаги друзлар; 
Г
— бегония 
новда ҳуж айраларидаги друз ва кристаллар
Д —
п и ёзн и н г эпидерм а 
ҳужайраларидаги кристаллар.
ди. Кечаси қоронғуликда ассимиляцион крахмал фермент­
лар воситасида глюкозага айланади. Ҳосил бўлган глюко­
за ғамловчи тўқималар (тугунак, илдизмевалар, пиёзбош- 
лар)нинг махсус лейкопластлари ёки 
амилопласт 
(лот. 
амилум — крахмал) ларида тўпланади ва иккиламчи крах- 
малга айланади. Агар амилопластларда крахмал доначала­
ри биттадан юзага келса 
оддий, 
иккита ёки бир неча крах­
мал доначаларидан иборат бўлса 
мураккаб крахмал дона­
чалари 
деб аталади. М икроскоп остида қаралса крахмал 
доначалари қатлам-қатлам бўлиб кўринади (28-расм) Қат- 
ламлар концентрик (кон,— биргаликда; ценгрум -- мар- 
каз) крахмал кўпинча капалакгулдошлар, ғаллагулдошларда 
учрайди, баъзан эксцентрик (лот. экс — қўшимчадан таш- 
қари) қатлам (картошка тугунакларида) бўлади.
ОҚСИЛ ДОНАт1АЛАРИ. Ҳужайранинг органеллалари- 
да оқсил доначалари кристалл ёки 
аморф 
(юнон. 
а
— ин­
кор қилиш, м о р ф е — шакл) яъни бир шаклга эга бўлма- 
ган ҳолатда учрайди. Оқсил кристаллари кўпинча ядро-


28

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish