Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

Т—
 
тонопласт; Ти — грапалар ораси­
даги тилакоид; 
X / — 
хлоропласт; 
Хм 

хроматин; 
M B —
 
марказий ва­
куола;.? — ядро; 
Яд 

ядроча; 
Яп 

ядро пусти.
попласТ 
ёки 
вакуола мембранаси 
деб аталади. Плазмалем- 
ма ҳужайрада ташқи муҳит билан модца алмашинуви, яъни 
танлаб ўтказувчанлик ёки ярим ўтказувчанлик вазифаси­
ни бажаради.


Плазмалемма орқали сув ва сувда эриган тузлар диф- 
фуз тариқасида ўтади, лекин йирик заррага эга бўлган 
коллоид эритмаларни ўтказмайди. Майда заррачалар (мо­
лекулалар) ва ионлар ҳар хил тезликда плазмалемма орқа- 
ли гиалоплазмага ўтади. Плазмалемма баъзи моддаларни 
синтез қилиш вазифасини ҳам бажаради. Масалан, у ҳужай- 
ра пўстининг целлюлозали микрофибрилларини ҳосил 
қилишда ферментлар билан иштирок этади.
Тирик цитоплазманинг энг муҳим хусусиятларидан 
бири унинг ҳаракат қилишидир. Аммо унинг ҳаракатини 
йирик вокуолали хужайраларда кўриш мумкин. Бунда 
цитоплазма вокуола атрофида бир томонлама хужайра де- 
вори бўйлаб айланма ҳаракат қилади. Цитоплазма ядро
пластидалар ва митохондрийларни ҳам ҳаракатлантиради. 
Цитоплазманинг ҳаракати бир неча хил омил (ҳарорат, 
ёруғлик, кислород ва бошқалар)ларга боғлиқ. Лаборато- 
рияда цитоплазма ҳаракатини сувўтлардан 
хара 
ва сувда 
ўсувчи гулли ўсимликлардан 
элодея 
ва 
валлиснериянинг 
баргларида кузатиш мумкин.
Гиалоплазма (юнон. гиалос — ойна) хужайранинг доимий 
гидрофилл ва каллоид елим қисми бўлиб, у чўзилувчанлик 
хусусиятига эга. Бу каллоид модда цитоплазма ичидаги ҳамма 
органеллаларни бир-бирига таъсир этишини таъминлайди. 
Гиалоплазмада оқсиллар — ферментлар эриган моддалар 
шаклида бўлиб, углеводларнинг (қанд ва гликолиз), липид- 
ларнинг (ёғ кислоталарни) алмашинувида азотли ва фосфорли 
бирикмалар (аминокислоталар)ни синтез қилишда иштирок 
этади. Ҳужайрада кимёвий энергияни механик энергияга ай- 
ланишида гиалоплазма фаол ҳаракат қилиб, ҳужайралараро 
моддалар алмашинувида иштирок этади. Гиалоплазма ёш 
хужайра цитоплазмасининг асосий қисмини ташкил этиб
йирик ҳужайраларда ядро, пластида, митохондрий атрофи- 
ни юпқа парда билан ўрайди.
Гиалоплазманинг таркибий қисмини оқсил молекула- 
лари ташкил этади. Улар маълум бир тартибда жойлашган 
микронайчалар 
ва 
микрофиламент 
(лот. филаментум — ип) 
ларни ҳосил қилади (15-расм, 
1

2
).
Микронайчалар жуда ҳам майда заррачалар шаклида 
бўлиб, уларнинг диаметри 25 нм, узунлиги бир неча мик- 
ронгача бўлади. Бу найчалар плазмолеммага яқин жойда


\5-расм.
М итохондрий ва микронайчаларнинг электрон м икроскопда 
куриниш и: / — гинго баргининг \а в о йўллари ҳужайрасидаги м и к р о ­
найчалар (х 45. ООО); 

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish