Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


  -раем. Қашқарбеданинг тўпгули: / — марказий моноподиал ўқ —



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet171/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

131 
-раем.
Қашқарбеданинг тўпгули: / — марказий моноподиал ўқ —
франдиоз (иккиламчи шингил); 
2 —
 тўпгулнинг умумий куриниши:
* — асосий бўғин; 
а
 — марказий тўпгул; 
б
 — паракладий; 
в
 —
брактеоз — оддий шингил.
қарши жойлашган икки шохча чиқади, уларнинг учи ҳам 
гул билан тугаб, ёнларидан яна иккитадан қарама-қарши 
жойлашган шохча чиқаради. Бу жараён бир неча бор так- 
рорланиши мумкин (чиннигулдошлар).
Цимоз тўпгулларнинг энг юксак ривожланган шакли 
плейохазий (юнон. п л е й о н — ортиқ, кўпроқ; х а з и с — 
тирқиш) ёки кўп шуълали симподиал тепа гул ёхуд сохта 
соябон ҳисобланади. Плейохазий кўпинча дихазийдан ке­
либ чиқади (133-расм). Плейохазийнинг асосий ўқидан 
бир қанча ўқларга эга бўлган учки гул ҳосил бўлади. Бун­
дай тўпгуллар айиқтовондошлар, сутламагулдошлар оила- 
ларининг вакилларида учрайди.
Тўпгулларнинг эволюцияси тўғрисидаги масала ҳали- 
гача аниқ ечилган эмас. Баъзи бир олимлар масалан, ака­
демик A. J1. Тахтаджян филогенетик жиҳатдан дастлабки 
тўпгуллар худди магнолия ва пионларникидек новда учи- 
да якка-якка жойлашган, деб маъқуллайди. Бошқа бир 
гуруҳ олимлар эса, энг қадимги ёпиқуруғли ўсимлик аж-


додларининг тўпгуллари цимозга ўхша 
ган кўпгулли тўпгуллардан ташкил топ 
ган ва эволюция жараёнида улардан бир 
гулли тўпгуллар келиб чиққан деб тах 
мин қилинади.
Гулда жинсларнинг бўлиниши. Бир гул
да икки жинснинг ҳам чангчи, ҳам уруғ 
чининг бўлишига икки жинсли гул де( 
аталади. Икки жинсли гуллар ёпиқуруғ 
ли ўсимликлар орасида жуда кўп тарқал 
ган (134-расм). Икки жинсли гуллар Of 
шартли белги билан белгиланади (астро 
номияда Марс планетаси сГ белгиси би 
лан, Венера 
Я
белгиси билан белгилана 
ди). Ўсимликлар орасида бир жинсл! 
гуллар ҳам учрайди. Фақат чангчиларда!
ташкил топган гуллар — чангчи гул, уруғ 
17
чилардан иборат бўлса, уруғчи гул деб ата 
лади. Чангчи ва уруғчи гуллар бир ўсим 
ликда бўлса, бир уйли, чангчи гул би] 
ўсимликда, уруғчи гул бошқа ўсимликд; 
\32-расм.

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish