Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


-раем. Рацемоз тўпгулларнинг



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

129
-раем.
Рацемоз тўпгулларнинг
эволю цияси: Л — шингил; 
В —
қалқон; 
С —
 соябон; 
Д —
саватча;
Е
 — бошоқ; 
Ғ —
 сўта; С — шохланган
рўвак.


130
-раем.
Навбатлашган (1) ва қарама-
қарши (2) тирс шаклдаги тўпгул тасвири.
Рўвак тўпгул-
лар мураккаб шо­
да (шингил)дан 
шохланиш хусу­
сияти билан фарқ 
қилади. Рўвактўп- 
гуллар марказий 
ўқининг пастроғи- 
да 
жойлашган 
шохчалар юқори- 
дагисига нисбатан 
узун бандли бўла- 
ди. 
Н атиж ада 
одатдаги рўвак 
пиролепдал шакл- 
га айланади (маса­
лан, сирень, гор­
тензия) . Рўвак 
тўпгуллар очиқ 
ёки ёпиқ, фран- 
д о з — б р а к т е о з
бўлиши мумкин.
Цимоз тўпгуллар. Цимоз (юнон. цима — тўлқин) ёки 
аниқ тўпгуллар бўлиб, симподиал ёки сохта дихотомик 
шохланишга эга. Уларнинг асосий ўқи гул билан тугайди. 
Гуллар учки гулдан бошлаб очилади. Цимоз тўпгул — мо- 
нохазий, дихазий ва плейохазий шаклида бўлади.
Монохазий (юнон. м о н о с — битга, х а з и с — ёриқ) энг 
содда цимоз тўпгул. Асосий гул ўқи ва ундан пастроқда 
шохланган бирламчи, иккиламчи гул ўқлари ҳам биггадан 
гул чиқаради. Монохазийдан бурма ва гажак тўпгуллар 
ҳосил бўлади. Бурма тўпгулнинг ўқи гул билан тугаб, ёни- 
дан битга гулшохча чиқаради. Бу гул шохча ҳам шу тариқа 
бир неча бор такрорланади, натижада бурма тўпгул ҳосил 
бўлади (сигирқуйруқцошлар, петуния ва бошқалар).
Гажак тўпгулнинг ўқи бир томонга қайрилган бўлади 
(133-расм, 12). Масалан, зағчакўз (незабудка), қизилпой- 
ча (зверобой).
Дихазий (юнон. -ди — икки) да ҳосил қилувчи асосий 
ўқ гул билан тугайди, унинг пастида бир-бирига қарама-



Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish