“Ан-Наҳда” ҳаракати



Download 1,29 Mb.
bet3/4
Sana25.02.2022
Hajmi1,29 Mb.
#298997
1   2   3   4
Bog'liq
2 Маъруза 3 курс

Ливан

  • XIX аср ўрталарида Ливан ҳам Миср сингари янги адабиётнинг вужудга келиш марказига айланди. XIX асрнинг 40-60 йилларида Ливанда феодализм негизлари кураши тезлашди, шаҳар ва қишлоқда капиталистик муносабатлар шиддат билан ўсди, инглиз ва француз мустамлакачиларининг сиёсий ва иқтисодий жиҳатдан мамлакатга кириб келиши кучайди.
  • Ливан маърифатпарварлиги бошида икки шахс: Насиф ал-Язижий (1800-1871) ва Бутрус ал-Бўстоний (1819-1883) турган эдилар.
  • Шарқда ва Европада ал-Язижий «мақома» адабий жанрининг сўнгги йирик вакили сифатида шуҳрат қозонди. У ҳозир ҳам машҳур бўлган «Мажма ул-баҳрайн» («Икки денгиз қўшилиши») мақомалар тўпламининг муаллифидир. Ўз шеърлари ва мақомалари билан кўҳна «ал-арабийя ла татанасар» («араб тилини насронийлаштириш мумкин эмас») тамойили эскирганини англатди. Унингча ҳар бир араб тилида сўзлашувчи насоро (масиҳий), араб миллати вакили сифатида ўз ватанининг янгилатишда иштирок этиши лозим.
  • Бутрус ал-Бўстоний хам Ливанда туғилди, Америка мактабида таҳсил олди. 1863 йилда у Байрутда миллий мактаб («ал-мадраса ал-ватанийа») очди. Бу мактабнинг мақсади таълимни дин ва чет эл таъсиридан халос қилиш эди. Гарчи миллий мактаб узоқ яшамаган бўлса ҳам (у 1876 йилда ёпилган) бу ўқув маскани араб маданиятининг кўпгина арбобларини тарбиялаб етиштирди

Бутрус ал-Бўстоний (1819-1883)

  • Бутрус ал-Бўстоний хам Ливанда туғилди, Америка мактабида таҳсил олди. 1863 йилда у Байрутда миллий мактаб («ал-мадраса ал-ватанийа») очди. Бу мактабнинг мақсади таълимни дин ва чет эл таъсиридан халос қилиш эди. Гарчи миллий мактаб узоқ яшамаган бўлса ҳам (у 1876 йилда ёпилган) бу ўқув маскани араб маданиятининг кўпгина арбобларини тарбиялаб етиштирди.

Сурия

  • Сурияда ҳам худди Миср ва Ливандагидек, янги араб адабиётининг бошланғич даври маърифатпарварлик руҳида эди. XIX аср охирида Суриядаги маданий савия хийла тубан бўлган. Усмонли ҳукмдорлари арабларни турклаштириш сиёсатини олиб борар, миллий маданият ривожига тўсқинлик қилардилар. Сурия маърифатпарварлари, биринчи навбатда, маданий меросни қайта тиклаш, араб адабиёти ва матбуотини ривожлантириш, араб миллий мактабини яратиш ва ривожлантириш, миллий зиёли кадрларни тарбиялашга интилдилар.

Download 1,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish