Амир темур тарихидан лавхдлар тошкент 2021


Мирзо Улугбекнинг тугилиши Мордин ахлини жазодан саклаб копан



Download 223,92 Kb.
bet24/39
Sana25.02.2022
Hajmi223,92 Kb.
#276077
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   39
Bog'liq
amir temur

Мирзо Улугбекнинг тугилиши Мордин ахлини
жазодан саклаб копан

Сохибкдрон Амир Темурнинг «беш йиллик юриш»и (1392— 1396) даврвда Ирокдаги бир кдтор шахар-калъалар - Диёрбакр, Мордин, Тахритни эгаллашда куп кийинчилакларга дуч келди, курбонлар сони купайди. Айникса, Мордин кдлъасини эгаллаш Темур учун анча кийин кечди. Боиси, мазкур калъа тогнинг юкори чуккисида булиб, бир томондан сув ва иккинчи томондан жарлик билан ураб олинган, калъага эса факдт бир сукмок. оркали кириш мумкин эди.
Бу хакда Шарафуддин Али Йаздий шундай хикоя кд лад и: < .ул калъа асру берк ер эрди, бир парча тог устида булиб, йули бир соридин, узга хеч соридин йул йук эрди. Ва бир тегирмон сув кдлъа ичидан чикар эди». Бундан куринадики, сувнинг гашкаридан кирмаслиги калъа ахлининг узок вахт камалда >п наш имкониятини хосил килган.
Темур 1394 йилнинг феврал ойида бу калъани эгаллашга жидду жахд килди, кушиндаги бор имкониятлар сарф этилди. Шахар хокими Султон Исо сулх тузиш бахонасида Сохибкирон хузурига ташриф буюрган ва келишувга кура, Мовароуннахр кушини бож йигиш учун шахарга кириши керак эди. Пекин, Султон Исо хийла ишлатиб, Темур нинг максадига туганок булади. Бу хакда Низомиддин Шомий шундай ёзади: «Мордин малики Султон Исо Темур хузурига келган пайтда лашкар ахлидан куплари олди-сотди муомаласи билан шахарга кирган эдилар, тартибсизлар... галаён кутариб, лашкарга хужум килган холда уларни улдиришга киришди. Бу хабар Сохибкиронга етиши билан, Султон Исони хузурига чакириб, вокеанинг тагига етди. Маълум булдики, у кдлъадан чикиб кетаётган пайтда укаси ва уз тобеъларига: «Агар мен сизларга минг марта мактуб ёзиб, воситачилигу хохиш билдирсам хам асло илтифот килманглар, чунки мен сизлар учун, мамлакат учун жонимни фидо киламан», деган эди. Шундан кейин Амир Сохибкирон уни хибсга олишга буйрук берди».
Шахар хокими булган Султон Исонинг бу найранги хамда шахарга кирмоцчи булган аскарларининг улдирилиши Темурнинг газабини келтирган. Пекин киш фасли булганлиги, лашкардаги отларнинг озукдси тугаганлиги хдмда калъани эгаллаш, унта якинлашиш мураккаб булганлиги учун, Сохибкирон водийга караб тушишга фармон берган.
Пухта тайёргарликдан кейин, 1394 йилнинг бахорида Темур Мор дин кдлъасини иккинчи бор камал килади. Шахар куч билан эгалланиб, кочиб кутилган ахоли тогларга таркаб кетади. Темур аскарлари тоглар чуккиларида ёйилиб, душманни таъкиб кила бошлагач, калъа эли товба-тазарру килиб, пешкашлар чикариб, мол ва хирож тулашни кабул килиб, тобеълик изхор этади». Шу аснода, Амир Темур хузурига чопар келиб Улугбекнинг тугилгани ва мунажжимлар бу невара келажакда хам олим, хам хукмД°Р булишини башорат килганлари хушхабарини етказади. Сохибкирон хурсандлигидан Мордин калъаси камалини тухтатиб, унинг халкига юкланган туловни бекор килади.
Бу хакда муаррих Хондамир шундай ёзади: «Бу башоратли хушхабар Мордин ташкарисида зафарли Сохибкироннинг шарафли кулогига етиб келди, гоятда кувонч ва севинчдан у калъа аколисининг гунохидан кечди». Унинг уз набирасига Мухаммад Тарагай ва Улугбек деб исм куйганини хам мунажжимларнинг юкоридаги башорати билан боглаш мумкин.



Download 223,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish