Амир Темур шахсини идрок этиш тарихни идрок этиш демакдир. Амир Темурми англаш узлигимизни


* ^ижрий 752 - милодий 1352-1353 йил



Download 0,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/12
Sana23.02.2022
Hajmi0,78 Mb.
#166914
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
marsel brion. men kim sohibqiron jahongir temur.

* ^ижрий 752 - милодий 1352-1353 йил.


ишдан чи^ариш пайида булади, - деб сабоц берар эди у, -
унг ^ули яраланиб, чап ^улини ишлата олмаган кишининг 
уликдан фар^и ^олмайди».
Шундай ^илиб мен чап ^улда ^ам юксак майорат билан 
1
^илич сирмайдиган даражага етдим ва тан олиб айтишим 
керакки, бу нарса кейинчалик жангларда мени муцаррар 
^алокатлардан с а ^ а б цолди.
Мен йиллар утиб, жангу жадаллар кечиб, улкан салтанат 
барпо этдим. Етти ицлим ^укмдори булдим. Бу ва^тга ке­
либ, Самар тархон анчайин кексайиб долган, огзида тиши 
битта ^ам ^олмай тукилиб кетган эди. Унинг устозлик хиз- 
матларини муносиб т а ^ и р л аб , унга моддий ёрдам курсат- 
дим. Кексаликда бирор-бир нарсага зори^маслиги учун за- 
рур чоралар курдим. Ва умуман ёшлигимда ким менга ус­
тозлик, дустлик ^илган булса - барчаларини яхшиликлар 
билан сийладим: бировларига лавозим бердим, бировлари- 
га нафаца белгиладим. Х^атто душманларимга ^ам ёмонлик 
истамадим. Чунки, ёшлик чогларинг ра^ибларинг кузингга 
улкан булиб куринар экан, улгайиб борганинг сари, айни^- 
са мавцеинг юксалиб боргани сайин улар наздингда кич- 
райиб, ^илган ёмонликлари ^ам арзимас бир нарсага айла- 
ниб ^олар экан - ^аттоки ^асос олишга-да, арзимайди.
Самар тархоннинг сабоцлари зое кетмади. Мен ^ар «ис­
кала ^улимни ^ам бирдек ишлата олар эдим. Бу эса менга 
^ар 
1
$андай ма^оратли ^иличбоз ра^ибимдан устунлигимни 
курсатар эди. Йилдирим Боязид устига цушин тортиб бор- 
ган чогим, ёшим олтмишдан ошган эди. 
^ у ш и н л а р и м и з  
Ангора (Ан^ара)да юзма-юз булди. Мен уни яккама-якка 
курашга чорлаб, нома жунатдим. Чунки, таклифимни ^абул 
цилиб майдонга тушса енгишимни билар эдим. Ахир мен 
^ар иккала ^улим билан жанг ^илар эдим-да! Агар ана шу 
во^еа содир булганида зап томоша буларди, аммо Йилди­
рим Боязид менинг таклифимни ^абул ^илмади.
Гарчи ёш булсам ^ам тиним билмай ва^тимни циличбоз- 
лик, тирандозлик ва чавандозлик маппугари билан утказсам 
^ам, ора-чора ва^т топиб, китоблар мутолаа ^илиб турар 
эдим. Уша кезлари ^улимга иккита китоб тушиб ^олди. 
Иккиси ^ам форсийда, назм йулида ёзилган булиб, бириси


М авлави й (Ж алолиддин Р ум ий)нинг «М асн авий и 
маънавий»си булса, яна бири Махмуд Ш абистарийнинг 
«Шабистони хаёл» («Сирлар ёгдуси») китоби эди. Мавла- 
вийнинг «Маснавий»си менга маы^ул келмади. Сабаби шоир 
шеърларида эъти^од эркинлигини таргаб этиб, ^еч бир дин 
бири-иккинчисидан устун эмас, деган 
fohhh
илгари сурар 
эди. ^олбуки, менинг бу масалада уз ^арашларим бор: мен 
ислом динини бошца барча динлардан устун ^уяман. Илло, 
менинг бул нав фикрлашим, узим мансуб булган динни кур- 
курона улуглаш важидан эмас, балки шундай дейишимга 
етарли асосим борлиги учундир. Масалан, 
^ а ^ л и г и м н и
ис- 
ботлаш учун, ислом динини Мусо ва Исо пайгамбарлар- 
нинг таълимоти билан ^иёслашнинг узи кифоя. К^аранг, 
Мусо (а.с.) таълимотида ну^ул фоний дунё ^ацида гапири- 
лади, биро^ нариги дунё хусусида лом-мим дейилмайди. 
Худдики у дунё йуцдек. Исо пайгамбар таълимотида эса, 
аксинча, ran фа^ат нариги дунё ^ацида, фоний дунё хусуси­
да бир OFH3 ^ам ran йу^. Исломнинг мукаммаллиги шунда- 
ки, унга эътицод ^уйган ^ар бир киши ^ар икки дунё таш- 
вишини цилишга бурчли. Охиратни уйлаб яшаш, бу дунёда- 
ги ^аётни эзгу ва хайрли амаллар билан зийнатлаш, масъ- 
улиятини пайдо цилади. Ёгочнинг ^ам икки учи, тарозининг 
^ам икки палласи бор. Инсоннинг ^аёти ^ам фоний ва бо- 
1
$ий дунёда кечади. Бирини ^уйиб, иккинчисидан туйиб 
булмайди.
Шу сабабли менга Махмуд Шабистарийнинг «Сирлар 
ёгдуси» номли китоби маъ^ул келди. Г арчи у шиа маз^абида- 
ги етти имомнинг издошларидан булса ^ам, унинг Худо хусу- 
сидаги, фоний ва бо^ий дунё ^а^идаги фикрларидан ^аттиь; 
таъсирландим. Кейинчалик Азербайжанни забт этганимда, 
Шабистар а^олисига зиён-за^мат етказмадим. Зеро, ижоди 
билан менда кучли таассурот уйготган Махмуд Шабистарий 
шу ша^ар фу^ароси булган. Шабистар ахолисининг сонини 
аширгашларини буюрдим. Ун беш ёшдан ю^ори фу^аролар- 
ни санаб чи^ишди - 3891 нафар жон экан. ^ а р бирига беш 
мисцолдан олтин беришларини амр ^иддим.
Атрофимдаги одамлар нега бундай иш тутганим, Шабис­
тар а^олиси га саховат курсатиб, тилла улашганим боисини


тушунмай ^айрон эдилар. Мен ^ам уларга бунинг сабабини 
айтмай ^уя ^олдим, чунки оддий одамлар улугларнинг хо- 
^иш ва иродасини тушунишга цодир эмаслар. Шу боис ша- 
бистарликларга ^илган ^имматим сабаби сирлигича цолди. 
Унинг сабаби фа^ат узимга аён эди. Бу сирни ^озир, мана 
шу уринда очдим. «Сирлар ёгдуси» менинг онгимни ёриш- 
тиргани, илмнинг купгина чигалликларини ечишимда омил 
булгани - мурувват курсатишимнинг сабаби эди.
Ёшим ун саккизга тулганида отам барча хужалик ишла- 
рини зиммамга юклаб, узи узлатга чекиниб, долган умрини 
тоат-ибодат ва охират тадоригига бахш этишга киришди. 
Аввал эслатганимдек, у Кеш ша^рининг урта ^ол ер эгала- 
ридан булиб, жуда катта бойликка эга эмасди. Шунинг учун 
^ам мен отамнинг бисотини бойитиш йулидан бордим. Бу 
борада форсигуй шоир Саъдийнинг сабо^арин и узлаштир- 
дим. Шоир айтадики, инсон тирик экан бисоти ва билими- 
ни бойитиш ^аракатида булмога лозим. Зеро, айрим кимса- 
лар бойлигингга ^араб иззат-икром курсатсалар, илмли ки- 
шилар а>ушнг ва идрокингни цадрлайдилар.
Башарти, отамнинг бисотини бойитиш учун узимга би­
рор-бир маипулот 
то пи ш им
лозим эди. Шу важдан Мова- 
роунна^р ^укмдорларидан бирининг хизматига кирдим.

Download 0,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish