Alfa parchalanish hodisasi


Активлик Радиоактив намунанинг вақт бирлигида емирилишлар сони активлик



Download 316,5 Kb.
bet3/6
Sana19.03.2022
Hajmi316,5 Kb.
#501503
1   2   3   4   5   6
Активлик

Радиоактив намунанинг вақт бирлигида емирилишлар сони


активлик деб аталади.
(1) формуладан -dN=lNdt

Активлик бирлиги қилиб СИ системасида беккерель (Бк) қабул қилинган: 1Бк=1 емир/с. Хосилавий бирликлари кюри (Кu), резерфорд (Рд): 1 Ки=3,7*1010 Бк, 1 Рд=106 Бк.
Тажрибада радиоактив манба ярим емирилиш даврининг катта ёки кичиқлигига кўра турлича услублар кўлланилади. Масалан активликнинг пасайиши (Т1/2-соат, кун, ойларда бўлса), қисқа яшовчи бўлса, хосил бўлган ион токларига кўра, радиометр, мос тушиш усуллари ва х.к.
Радиоактивлик ходисасининг энг ажабланарли томони ядро таъсирлашув вақтига нисбатан жуда катта кечиқишидир. Хақиқатдан хам емирилишлар барча турлари ядрода кечади. Маълумки ядро кучлари учун таъсирлашув вақти ~10-21c, лекин радиоактив емирилиш даври эса 1010 йиллар (М: 238U учун Т1/2=1010 й, бу 1017 с) бўлади. Яъни 238U ядросидан чиқувчи a-зарра ядрода 1038 маротаба айланади навбатдаги 1038+1 – айланишда ядродан чиқиши мумкин экан.
Радиоактив емирилишларда нурланишларнинг кечиқиши қуйидаги сабабларга кўра деб қаралади:

  1. Зарядли зарралар ядродан чиқишда кулон тўсигига учрашлиги. (Кулон тўсиги огир ядроларда ~30 МЭВ, емирилиш энергияси- 4 МЭВ. Классик физика қонунлари бўйича ядродан зарра чиқиши мумкин эмас, квант механиқаси бўйича зарра тўсиқдан сизиб ўтиши мумкин).

  2. Радиоактивлик кучсиз таъсирлашувга кўра рўй беришлиги. (Ядрода бета-емирилиш кучсиз таъсирлашувга кўра амалга ошади, шунга кўра ядро таъсирлашувдан кучсиз таъсирлашув неча марта кичиқ бўлса, емирилиш вақти шунча маротаба кечиқади).

  3. Емирилиш энергиясининг кичиқ бўлишлиги радиоактивлик вақтини кечиқтиради. (Масалан, юзта нуклонли А=100 ядро ўйгониш энергияси 10 МЭВ бўлсин. Хар бир нуклонга 0,1 МЭВ тўгри келади, бу энергия солиштирма богланиш энергиясидан кичиқ, лёкин хамма ўйгониш энергияни бирорта нуклонга бериши, бу билан нуклон чиқиб кетиши эхтимолияти бор).

  4. Радиоактив ядро ва махсул ядролар квант хусусиятларининг (спин, жуфтлик, орбитал момент,...) кескин фарқ қилишлиги. Масалан, дастлабки ядро h11/2 холатда, махсул ядро S1/2 холатда бўлсин, бунда дастлабки ядро учун I=11/2, l=5, P=-1, махсул ядро учун I=1/2, l=0, P=+1, DI=5, Dl=5, жуфтлик ўзгаради. Демак, спин, орбитал момент, жуфтлик сақланмаслиги емирилишни тақиқлайди.




Download 316,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish