Актуальные научные исследования в современном мире iscience. In. Ua


«MODERN SCIENTIFIC CHALLENGES AND TRENDS»



Download 4,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/194
Sana04.04.2022
Hajmi4,47 Mb.
#527906
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   194
Bog'liq
MODERN SCIENTIFIC CHALLENGES AND (web)

«MODERN SCIENTIFIC CHALLENGES AND TRENDS»
 
SCIENCECENTRUM.PL 
ISSUE 3 
ISBN 978-83-949403-3-1 
197
ўқувчилар уларни амалда ўзлари тушунадиган шаклда ўзлаштирадилар, 
уларни қўллашни ўрганадилар. 
Масалалар ечиш нарса(предмет)ларнинг аломатларини ажратиш ва 
улар устида амаллар бажариш, классификация, мантиқий сўзларни тушуниш 
ва улардан тўғри фойдаланиш, энг содда хулосалар чиқариш каби мантиқий 
усулларни ривожлантириш учун катта имкониятлар яратади. Масалалар ечиш 
жараѐни, шунингдек, сабабларни ажратиб кўрсатиш ва хулосаларни қуриш 
билан ҳам боғлиқ. Шунинг учун бошланғич синф ўқувчиларида масалалар 
ечиш жараѐнида уларнинг ижодий фикрлаш фаолиятларини таъминлаш 
мумкин бўлган мантиқий усулларни шакллантириш зарур. 
Мантиқий масалаларнинг хусусияти уларнинг ечимини топиш ҳар 
доимгидек маълум алгоритмдан иборат бўлмаслигида. Бу изланиш 
ўқувчилардан бир хил масалалар устида ишлашдан кўра кўпроқ масалалар 
ечишнинг умумий малакаларини шакллантиришга йўналтирилган фаол 
ҳаракатни амалга оиширишларини талаб қилади. Мантиқий масалаларни 
ечиш ўқувчиларга таққослаш, кузатишга доир тажрибаларни тўплашга, 
мураккаб бўлмаган математик қонуниятларни аниқлашга, исбот талаб 
этадиган фаразларни ўртага ташлашга имкон беради. Шу муносабат билан 
ўқувчиларда дедуктив мулоҳаза юритишга эҳтиѐж туғилиши учун шароит 
яратилади. Мантиқий масалаларни ечиш учун, бир томондан, ўқувчиларда 
масалаларни ечишнинг умумий малакаларини шакллантириш, бошқа 
томондан эса уларни махсус усуллар билан таништириш зарур [4]. Бошқа 
ҳолларда мантиқий масалаларни самарали ечиш учун ўқувчи уни яхши таҳлил 
қилишни ва миқдорлар ўртасидаги боғланишни, ҳар бир масалада 
берилганларни, мавжуд маълумотларни ва изланаѐтган сонларни аниқлашни 
билиши етарлидир. Бундай масалаларни ечиш учун мулоҳаза юритиш масала 
ечимини топишнинг энг мақбул усулларидан биридир. Мантиқий масалаларни 
ечишнинг бундай усулини турли хил масалалар намунасида кўрсатиб 
бермоқчимиз:
1
–масала. Қизчанинг опаси бор, акалари эса опасига нисбатан икки 
баравар кўп. Оилада жами неча нафар фарзанд бор? 
Мулоҳаза: Акалар опага нисбатан 2 марта кўп бўлганлиги учун улар 
сони қуйидагича: 
1) (акалар) 
2) (киши) – опа ва акалар 
3) (киши) – жами болалар 
Жавоб: жами 4 та бола. 
2
–масала. Уй бекаси товуқ ва қуѐнлар боқиб кўпайтирди. Уларда жами 
35та бош ва 94 та оѐқ бор. Уй бекасида нечта қуѐн ва нечта товуқ бор?
Бу масалани арифметик йўл билан ечиш мумкин. 
Мулоҳаза: 
– Уй бекасида қанча жонивор бор? 
– Агар уларнинг ҳаммаси товуқ бўлганда, оѐқлари 94 тадан кўп 
бўлармиди ѐки кам? 
Агар ҳаммаси товуқ бўлганда, оѐқлар сонини (а) билан белгилаймиз. 
(94
–а) – ҳақиқатдагисига нисбатан оѐқлар шунчага оз бўларди. 
Агар ҳаммаси товуқ бўлганида, жониворларнинг оѐғи нечта бўларди?



Download 4,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish