Қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш



Download 6,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/152
Sana03.07.2022
Hajmi6,43 Mb.
#734375
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   152
Bog'liq
4.2-амалиётчи-психолог

 
 
 
 


200 
 
Суицидал хулқ-атворли ўсмирлар шахсий ва эмоционал 
соҳасининг психологик диагностикаси
Сир эмаски, хавотирланишни шахс хусусияти сифатида баҳолаш жуда 
ҳам
 
муҳим. Чунки айнан мана шу сифат кўп ҳолларда ўсмир хулқ-атворини 
белгилайди. Хавотирланиш кўрсаткичининг маълум даражаси - бу шахс фаол 
фаолиятининг табиий ва мажбурий хусусиятидир. Шунга кўра, ҳар бир ўсмирда 
фойдали хавотирланиш деб номланувчи ўз оптимал ѐки исталган хавотирланиш 
даражаси мавжуддир. Инсонинг ўз ҳолатини баҳолаши, ўз ўзини назорат 
қилиши ва ўзини тарбиялашининг аҳамиятли таркибий қисми ҳисобланади. 
Шахс хавотирланиши остида субъектнинг хавотирланишга мойиллигини 
акс
 
эттирувчи ва унда кенг доирадаги вазиятларни хавфли сифатида қабул 
қилиш
 
тенденцияси мавжудлиги эҳтимолини назарда тутувчи ҳамда уларнинг 
ҳар бирига нисбатан маълум бир жавоб реакциясини намоѐн этувчи барқарор 
индивидуал характеристикаси ѐтади. 
Шахснинг хавотирланишга мойиллиги унинг томонидан ўзини ўзи 
баҳолаши учун хавфли ҳисобланган маълум бир қўзгатувчиларни қабул қилиш 
негизида фаоллашади. Вазиятли ѐки реактив хавотирланиш ҳолати қуйидаги 
субъектив эмоциялар билан характерланади: а)таранглик; б); 
нотинчлик; в) хавотирлик; г) асабийлик. 
Бу ҳолат стрессли вазиятга эмоционал реакция тарзида юзага келади 
интенсивлиги ва динамиклигига кўра турлича бўлиши мумкиқ. 
Юқори хавотирланувчилар тоифасига (категориясига) киритилувчи 
ўсмирлар ўз-ўзини баҳолаш ва ҳаѐт фаолиятига нисбатан хавфни кенг 
қамровдаги вазиятларда қабул қилиш ҳамда унга жуда ифодаланган 
хавотирланиш ҳолати билан жавоб беришга мойилдирлар. Агар психологик 
тест синалувчида шахс хавотирланишининг юқори кўрсаткичини намоѐн қилса, 
бу унда турли вазиятларда, айниқса унинг салоҳияти ва мавқеини баҳолашга


201 
келганда хавотирланиш ҳолатининг пайдо бўлишини тахмин қилиш эҳтимоли 
учун асос бўлади. 

Download 6,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish