Айланма активларнинг мохияти турлари ва улардан самарали фойдаланиш йуллари



Download 63,37 Kb.
bet3/7
Sana22.02.2022
Hajmi63,37 Kb.
#82068
TuriУчебник
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
АЙЛАНМА АКТИВЛАРНИНГ МОХИЯТИ ТУРЛАРИ ВА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ ЙУЛЛАРИ.

Расм – 1.
Расмдан куриниб турибдики, айланма фондлар айланма маблагларнинг купчилик кисмини эгаллаб турибди.
Бозор иктисодиётига утишнинг энг асосий муаммоларидан бири – бу ресурсларнинг тежамкорлиги асосида ишлаб чикариш интенсивлигини оширишдир.
Тежаш буйича тадбирлар жорий этиш системасида мехнат буюмларини тежаш асосий уринни эгаллайди ва у хом-ашё, материаллар, ёкилги, энергия харажатларининг махсулот бирлигига кетадиган улушини камайтиришини назарда тутади, лекин, бу харажатарни камайтириш махсулот сифатини тушурмаслиги керак хамда махсулотнинг ишончлилиги ва узок муддат сакланишини таъминлаш керак.
Хозирги шароитда айланма фондларни тежашнинг иктисодий ахамияти куйидагига ифодаланади:

  • Хом ашё, материаллар, ёкилги харажатларини камайтириш ишлаб чикаришга куплаб иктисодий фойда келтиради. У хар доимги ишлатиладигна моддий ресурслардан фойдаланиб, купрок тайёр махсулот ишлаб чикаришни таъминлайди ва ишлаб чикариш хажми оширишга асос булиб хизмат килади.

  • Моддий ресурсларни тежаш, ишлаб чикаришда янги, анча тежамли булган материалларни куллаш, ишлаб чикаришнинг алохида тармоклари уртасида такомиллашган муносабатларининг пайдо булишига олиб келади ва саноат ишлаб чикариш тармокларини янада ривожлантиради.

Махсулот ишлаб чикаришда моддий ресурслар харажатларини характерловчи умумий курсаткич булиб материал сигими М курсаткичи хисобланади ва у махсулот бирлигига килинган моддий харажатларни натурал ёки киймат улчовларида бахолаб беради.
Бу курсаткич натурал, натурал-киймат ва киймат ифодаларида улчанадиган курсаткичлар: металл сигими, энергия сигими, ёкилги сигими каби алохида ресурслар сарфини характерловчи курсаткичлар билан бевосита богликдир.
Махсулотнинг материал сигими турли курсаткичлар буйича хисобланиши мумкин:

  1. Ишлаб чикариш махсулотнинг табиий бирлигига сарфланган моддий ресурсларнинг солиштирма харажатлари (солиштирма материал сигими):

М = m = Q / N;

  1. Ишлаб чикарилган махсулотнинг табиий бирлигига сарфланадиган бир неча хил моддий ресурсларнинг микдорини киймат ифодада улчаш (м:сум-1тн, 1м куб, 1 м кв ва бошкалар учун):

;
бу ерда: Р – моддий ресурсларнинг улгуржи бахоси.
Бу формулалар оддий махсулотларнинг материал сигимини аниклаш учун ишлатилади (м: электроэнергия, чуян, пулат ва бошк.).



Download 63,37 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish