Аллергик касалликлар
, технологиянинг ривожланиши, қўшим-
ча модда таркибли таом ейиш, тиббий дори ва кимёвий модда ишла-
тишнинг ортиши, сув-ҳаво ва тупроқнинг кирланиши, уйда ҳайвон
боқиш каби сабаблардан борган сайин ортмоқда.
Баҳор тумови
, баҳор ойларида такрорланган, дарахт, тиканак ва
ўт поленларига боғлиқ, замонавий тиббиётда давоси топилмаган
аллергик реакциядир. (
“Фасллар ва Соғлиқ”
бўлимига қаранг.)
403
Қуйида айтилган аллергия курси давосида эса баҳор тумови тез
йўқолади:
Анафилакси шоки:
Баъзи аллергик касалликларда, анафилакси
дейилган, бирданига бошланган, таҳликали ва такрорланувчи,
шок буҳрон(кризис)лар бўлиши мумкин.
Бу антибиотик ёки ари чақиши каби аллергенлар билан алоқадан
сўнг бошланган, кам учрайдиган ҳолатдир.
Юзда, лабда, тилда, томоқда шишиш, қичиш ва қавариш; қусиш,
қорин оғриғи ва ич кетиши, иссиқ чиқиши, терлаш, конвулсия,
юрак уришининг бузилиши, иссиқнинг тушиши, нафас қисиши,
хириллаш, қизариш, нафас тўхташи каби анафилаксия симптом-
ларининг даражалари бу ҳолатга боғлиқ тарзда ўзгаради.
Оғир анафилаксия ҳолатлари кам учраса-да, бир неча дақиқа ичида
ўлим билан тугаши мумкин.(
“GMO”, “Қўшимча моддалар”,
“Дорилар”
бўлимларига қаранг.)
Умумий даволаш
Аллергияни даволашда асосий принцип - аллергенга сезувчанлик-
ни камайтириш ва аллерген билан алоқани узишдир.
Аллергенга сезувчанликни камайтириш учун, аввало озиқланиш-
ни тартибга солиш ва умумий даволаниш керак. (
“Касалликлар
сабаблари”, “Таом ва ичимликлар”, “Дорилар”
бўлимларига
қаранг.)
Уй чанги, моғор қўзиқоринлари, уй ҳашоратлари, мушук, ит, қуш
патлари, полен, апельсин, қулупнай, сут каби табиий аллергенларга
боғлиқ аллергияларга қиши
жигар тозаланиб
, аллергенга реакция
(сезувчанлик) камайтирилади ёки йўқотилади.
Фақат, таомларга қўшилган GM моддали ёки синтетик қўшимча
моддалар, синтетик ва кимёвий тиббий дорилар, эмлашлар, кир
порошоклари ва токсик хусусиятли моддалардан умуман фойдалан-
маслик лозим.
Чунки бу сунъий аллергенларга қарши иммунитет тизими албатта
аллергия келтириб чиқаради. Иммунитет тизими кучли бўлса, у токсик
моддаларнинг танадаги аъзо ва тизимларга аллергия билан ўтиш йўл-
ларни ёпади. Ва бу аллергия жигарни тозaлаш билан йўқолмайди,
аммо унинг шиддати ва таҳликаси озаяди. (
“Қусиш”
бўлимига қаранг)
Сигир сути қон гуруҳи - “А” ва “О” бўлганларга табиий аллерген
404
бўлгани, уларнинг мижозига тўғри келмагани учун - сут ичмаслик-
лари керак.
Сут кукуни эса ҳамма учун аллерген ҳисобланади. (
“Сут”
бўли-
мига қаранг.)
Сунъий озиқланган товуқлар тухуми, туриб қолган тухум ва
тухум кукуни ҳам барча учун турли даражаларда аллергендир ва
соғлиққа таҳдиддир. Аммо табиий озиқланган товуқнинг янги туху-
ми ҳеч кимга аллерген эмас. (
Do'stlaringiz bilan baham: |