Ахборот ва жамият


ФОРМУЛАЛАР БИЛАН ИШЛАШ ВА МАЪЛУМОТЛАРНИ УТКАЗИШ



Download 1 Mb.
bet13/18
Sana26.02.2022
Hajmi1 Mb.
#471683
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18
Bog'liq
Электрон жадваллар

ФОРМУЛАЛАР БИЛАН ИШЛАШ ВА МАЪЛУМОТЛАРНИ УТКАЗИШ

  • WWW.ARXIV.UZ
  • ЯЧЕЙКАЛАРДАГИ МАЪЛУМОТЛАРНИ БОШКА ИШЧИ
  • ЖАДВАЛЛАРГА ЮБОРИШ (УТКАЗИШ)
  •  
  • Жорий ишчи китобдаги маълумотларни бошка ишчи китобдаги ячейкага юбориш куйидаги усуллардан фойдаланиб хал килинади:
  • Жой номи. Ячейка манзили.
  • Бошкача килиб айтганда, ячейка манзили олдига жойнинг номи ундов белгиси билан куйилади. Масалан, =А1*лист1!А2
  • Бу формулада жорий ишчи жадвалдаги А1 ячейка киймати А2 ячейка кийматига купайтирилади ва «Лист2» ишчи вараКида жойлашади. Агар жунатишда ишчи жадвалнинг номи бир ёки бир нечта бушликни уз ичига олса, жадвалнинг номи биттали куштирнок ичига олиниб курсатилади.
  • Масалан, =А1 ’Барча булимлар’!А2.

ФОРМУЛАЛАР БИЛАН ИШЛАШ ВА МАЪЛУМОТЛАРНИ УТКАЗИШ

  • WWW.ARXIV.UZ
  • БОШКА ИШЧИ КИТОБ ЯЧЕЙКАЛАРИГА
  • МАЪЛУМОТЛАРНИ УТКАЗИШ
  •  
  • Бошка ишчи китоб ячейкаларига маълумотларни утказиш учун куйидаги бичимлардан фойдаланилади:
  •  
  • =[Ишчи китоб номи] Варак номи! Ячейка манзили
  •  
  • Ячейка манзили олдига ишчи китоб номи ёзилиб, квадрат кавсларга олинади ва ишчи жадвал номи ундов белгиси ёрдамида курсатилади. Масалан, =[Бюджет.хls]Лист1!А1
  • Агар ишчи китоб номида бир ёки бир нечта бушлик булса, у холда унинг номи биттали куштирнок ичига олиниши керак. Масалан, =А1* '[Бюджет на 1999]Лист1!'А1
  •  

ФУНКЦИЯЛАР БИЛАН ИШЛАШ

  • WWW.ARXIV.UZ
  • Функция — бу формулаларда кулланиладиган киритиб куйилган тайёр ускуналар колипидир. Улар мураккаб булган математик ва мантикий амалларни бажаради.
  • Функциялар куйидаги ишларни бажариш имконини беради.
  • 1. Формулаларни кискартириш.
  • 2. Формулалар буйича бошка килиб булмайдиган хисоб ишларини бажариш.
  • 3. Айрим мухаррирлик масалаларини хал килишни тезлаштириш.
  • Барча формулаларда оддий () кавслар ишлатилади. Кавс ичидаги маълумотлар аргументлар деб аталади. Функциялар кандай аргументлар ишлатилаётганлигига кура бир-биридан фарк килади. Функциянинг турларига караб улар куйидагича ишлатилиши мумкин:
  • — аргументсиз;
  • бир аргументли;
  • — кайд килинган чекланган аргументлар сони билан;
  • — номаълум сондаги аргументлар сони билан;
  • — шарт булмаган аргументлар билан.

Download 1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish