Ахборот тушунчаси режа


КЛАССИФИКАЦИЯНИНГ ДЕСКРИПТОР ТИЗИМИ



Download 243,02 Kb.
bet10/11
Sana25.02.2022
Hajmi243,02 Kb.
#280578
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
1 мавзу

КЛАССИФИКАЦИЯНИНГ ДЕСКРИПТОР ТИЗИМИ

  • Классификациянинг дескриптор тизими ахборот қидиришни ташкил этиш, тезаурус (луғат) ларини киритишда дескрипторли (тавсифли) классификация тизимини ишлатиш самара беради, чунки бу классификация тизимининг тили ахборот объектини тавсифлайдиган табиий тилга яқин келади.
  • Классификациянинг дескриптор методининг моҳияти қуйидагича:
  • - маълум соҳани ёки бир жинсли объектлар мажмуини тавсифловчи таянч сўзлар ёки сўз бирикмалари танланади. Бунда таянч сўзлар ичида синонимлари бўлиши мумкин;
  • -танланган таянч сўзлар ва сўз бирикмалари нормаллаштирилади, яъни синонимлар мажмуидан битта ёки бир нечта кўп ишлатиладигани ажратиб олинади;
  • - дескрипторлар луғати, яъни нормаллаштириш натижасида ажратиб олинган таянч сўзлар ва сўз бирикмалари луғати тузилади.
  • Ахборотни қидириш доирасини кенгайтириш мақсадида уч ҳил боғланишлар ўрнатилади:

  • - синонимиқ таянч сўзларнинг қандайдир мажмуасини синонимлар сифатида кўрсатиш;
  • - наслий - турлари бўйича объектларнинг қандайдир синфини кенгроқ синфга қўшиш;
  • - ассоциативлик умумий хусусиятларга эга бўлган дескрипторларни бир - бирига боғлаш.

Ҳар қандай классификация доимо нисбийдир. Бир объектни турли аломатлар ва мезонлар бўйича классификациялаш мумкин.

  • Ҳар қандай классификация доимо нисбийдир. Бир объектни турли аломатлар ва мезонлар бўйича классификациялаш мумкин.
  • Кўпинча шундай вазият учрайдики, ташқи муҳит шартшароитларига боғлиқ ҳолда объект турли классификация синфларига тааллуқли бўлиши мумкин. Бу мулоҳазалар, айниқса, ахборот турларини унинг қайси соҳага мансублигини ҳисобга олган классификациялашда долзарбдир. Чунки бундай классификация турли шароитларда, турли фойдаланувчилар томонидан турли мақсадларда ишлатилиши мумкин.

Классификация 5 та умумий аломатларга асосланган.

Классификация 5 та умумий аломатларга асосланган.

1. Руй бериш жойи. Ушбу аломат бўйича ахборот кириш йўли, чиқиш йўли, жойи, ички ва ташқи ахборотларга ажратилади.


Download 243,02 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish