Ахборот тизимлари ва технологиялари Кириш


MICROSOFTACCESSДА МАЪЛУМОТЛАР ОМБОРИНИ ЯРАТИШ



Download 3,45 Mb.
bet118/126
Sana12.04.2022
Hajmi3,45 Mb.
#546003
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   126
Bog'liq
tizimlarning-faoliyatini-va-rivozhlanishini-harakterlovchi-asosij-tushunchalar-o

MICROSOFTACCESSДА МАЪЛУМОТЛАР ОМБОРИНИ ЯРАТИШ
Б ирор маълумотлар омборини лойиҳалаш ва яратиш учун MicrosoftAccess дастурини ишга тушириш керак. Бунинг учун WINDOWS ойнасининг масалалар панелидаги «пуск»тугмачаси устига сичқонча курсаткичини олиб бориб чап тугмачасини босамиз ва «Программы» булимига утиб, MicrosoftAccess кисмини танлаб оламиз.

Дастур ишга тушгандан кейин куйдаги ойна ҳосил булади.


МОнинг дастлабки ойнасида юкорида санаб утилган 6та асосий объектларнинг иловаларидан ташкари, яна 3та буйрук тугмачалари мавжуд. Булар? «Открыт» (очиш), «Конструктор» (Тузувчи), «Созат» (Яратиш) тугмачаларидир.


«Открыт» (Очиш) тугмачаси танланган объектни очади, «Конструктор» (Тузувчи) хам танланган объектни очади, лекин у объектнинг тузилмасинигина очиб, унинг мазмунини эмас, балки тузилишини тўғрилаш имконини беради. Агар объект жадвал бўлса, унга янги майдонлар киритиш мумкин. «Создать» (Яратиш) тугмачаси янги объектларни: жадваллар, сўровлар, шакллар ва хисоботларни яратиш учун ишлатилади.
Бирор МОни яратишдан олдин албатта унинг лойиҳасини ишлаб чикиш лозим. Бунинг учун МОнинг тузилмасини аниклаб олиш керак булади. МОнинг яхши тузилмаси талабларга мос келадиган, самарали МОни яратиш учун асос булади.
MSAccessда МОни яратишнинг икки усули мавжуд. Улардан бири буш базани яратиб, сўнгра унга жадваллар, шакллар, хисоботлар ва бошқа объектларни критишдан иборат. Бу усул анча енгил ва кулай бўлгани билан МОнинг хар бир элементларини алохида аниклашга тўғри келади. Шунинг учун иккинчи усулдан кўпрок фойдаланилади. Унда «Мастер» (уста) ёрдамида барча керакли жадваллар, шакллар ва хисоботларга эга бўлган маълум турдаги МО бирданига яратилади, сўнгра тегишли ўзгартиришларни бажариш мумкин. Бу бошлангич МОни яратишнинг энг содда усулидир.
МОни «Мастер» (Уста) ёрдамида яратиш.
1.MSAccess ишга туширилгандан кейин пайдо бўлган ойнадан «Запуск мастера» (Устани ишга тушириш) параметрини танлаб, ОК тугмачасини босамиз. Агар МО олдиндан очилган бўлса ёки дастлабки мулокот ойнаси ёпилган бўлса, ускуналар панелидаги «Создать базу данных» (МОни яратиш) тугмачасини босиш керак.


2. Сичқонча курсаткичини керакли МОнинг шаблони (андазаси) устига жойлаштириб, чап тугмачасини икки марта босиш керак.


3.Очилган «Файл новой базы» (Янги база файли) мулокот ойнасидаги «Папка» (Жилд) руйхатидан, яратилаётган МОни саклаб куймокчи бўлган папкани ташлаш, «Имя файла» (Файл номи) майдонида МОнинг номини киритиш ва «Создать» (Яратиш) тугмачасини босиш керак.

4.Кейинги мулокот ойнасида Уста яратилаётган МО қандай ахборотни саклаши кераклиги ҳақида маълумот чикади. Ушбу мулокот ойнасининг куйи кисмида куйдаги тугмачалар жойлашган:


«Отмена» (Бекор қилиш)-Устанинг ишини тухтатади;

«Назад» (Оркага)-Уста ишида битта олдинги кадамга кайтади;

«Далее» (Кейинга)-Уста ишида кейинги кадамга утади;


«Готово» (Тайёр)-Танланган параметрли МОни яратиш устасини ишга туширади. Ушбу тугмачана босишдан олдин Мода сақланадиган ахборот экранга чиқарилади.
5.Ишни давом эттириш учун «Далее» (Кейинги) тугмачаси босилади.
6.Очиладиган мулокот ойнаси иккита руйхатдан иборат булади.

Улардан бири МО жадваллари руйхати, иккинчиси-танланган жадвалнинг майдонлари руйхати. Ушбу руйхатда жадвалга киритилаётган майдонлар белгиланган булади. Одатда деярли барча майдонлар белгиланади (жуда кам ишлатиладиган майдонлардан ташкари). Майдончалар учун байрокча белгисини (v-белгиси) урнатиш ёки олиб тбилан жадвалга майдонларни киритиш ёки киритмаслик мумкин. Шундан сунг «Далее» (Кейинги) тугмачасини босиш керак.


7.Устанинг кейинги кадамида таклиф килинаётган намуналардан экранни жихозлашни танлаб олиш яна «далее» (кейинга) тугмачасини босиш керак.

8.Уста ишининг кейинги босқичида МО учун яратилаётган хисоботлар куринишини аниклаш мумкин.


9.Очилган навбатдаги мулокот ойнаси хисоботга сарлавха қўйиш ва расм белгилаш имконини беради. Улар кейинги барча хисоботларда тегишли жойда пайдо булади. Агар расм керак бўлса «Да» (Ха) ёзувининг олдига байрокча урнатиш керак. Унда «Рисунок» (Расм) тугмачасини ишлатиш мумкин булади. Бу тугмача босилганда «Выбор рисунка» (расмни танлаш) ойнаси очилади.


10.Охирги ойнада «Готово» (Тайёр) тугмачасини босиш устани МОни тузиш учун ишга тушириб юборади ва у автоматик равишда юкорида белгиланган параметрли МОни яратади.


МО ни мустакил равишда яратиш
Янги маълумотлар омборини Устанинг ёрдамисиз, мустакил равишда яратиш мумкин. Бунинг учун MSAccess ишга туширилгандан кейин пайдо бўлган ойнадан «Новая база данных» (Янги МО) параметрини танлаб, ОК тугмачасини босамиз. Агар МО олдиндан очилган бўлса ёки ишга тушиш ойнаси ёпик бўлса, ускуналар панелидаги «Создать базу данных» (МОни яратиш) тугмачасини босиш ва сичқонча курсаткичини янги МО белгиси устига олиб бориб, тугмачасини икки марта босиш керак. Шундан сунг «Имя файла»(Файл номи) каторига омбор номини ёзамиз ва «Создать» (Яратиш) тугмачасини босамиз. Натижада буш бўлган МО танасини ҳосил киламиз.

Download 3,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   126




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish