Агросаноат мажмуаси иқтисодиёти


Агросаноат мажмуаси қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини



Download 1,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/161
Sana03.06.2022
Hajmi1,84 Mb.
#632945
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   161
Bog'liq
agrosanoat mazhmuasi iqtisodiyoti

 
4.1. Агросаноат мажмуаси қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини 
тайёрловчи, ишловчи ва истеъмолчиларга етказиб беручи соҳаси
таркиби 
Қишлоқ хўжалигида етиштирилган маҳсулотларни тайёрлайдиган ва 
тайёр маҳсулотларни истемолчиларга етказиб берадиган (сотадиган) барча 
тармоқ ва корхоналар агросаноат мажмуасининг 3-соҳасини ташкил этади. 
Буларга:

пахта тозлаш заводлари; 

консерва заводлари; 

паллани қайта ишлаш фабрикалари; 

сут ва гўштни кайта ишлаш корхоналари; 

ёғ-мой ишлаб чиқариш корхоналари; 

мава шарбатлари, вино, канъяк каби маҳсулотлар ишлаб чиқарувчи 
заводлар; 

жунни, канопни қайта ишаш корхоналари; 

шакар ишлаб чиқарувчи корхоналар; 

тамаки маҳсулотлари ишлаб чиқариш корхоналари; 

озиқ-овқат саноати; 

терини қайта ишлаш корхоналари; 

ун ва ун маҳсулотари ишлаб чиқариш корхоналари; 

музхона (холодильник) ва тайёр маҳсулотни истеъмолчиларга етказиб 
берувчи корхоналар (улгуржи ва чакана савдо) ва бошқалар киради. 
Бу соҳа мураккаб таркибга эга. Ҳар бир маҳсулот тури ёки бир-бирини 
тўлдирувчи маҳсулотлар бўйича агросаноат мажмуасининг ўз корхоналари 
мавжуд. Албатта айрим маҳсулотларни республикада чуқур қайта ишлаш 
даражаси юқори эмас. Масалан, республика қишлоқ хўжалигининг асосий 


38 
экин турларидан бири бўлган пахта хомашёсининг 100 фоизи дастлабки 
қайта ишлашдан ўтади. Дастлабки қайта ишланган пахтанинг 
мустақилликнинг дастлабки йилларида жами пахта хомашёсининг 5-6 
фоизи республикада қайта ишланар эди. 2002 йилга келиб бу кўрсаткич 14-
16 фоизини 2004 йилда эса 24-25 фоизни ташкил этди. Республикада пахта 
хомашёсини иккиламчи ва чуқур қайта ишлаш катта иқтисодий ва 
ижтимоий самра беради. Натижада, пахтадан жуда кам миқдорда ярим 
тайёр ва тайёр охирги товарлар ишлаб чиқарилади. Бу борада қилинадиган 
ишлар ҳажми катта. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини тайёрловчи, қайта 
ишловчи, сақловчи ва истеъмолчиларга етказиб берувчи соҳага кирувчи 
тармоқларни ривожлантириш республика иқтисодиёти учун жуда зарур. Бу 
борада айниқса, вино, шарбитлар, мева, сабзавот консервалари, гўшт ва сут 
маҳсулотларидан саноат маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи тармоқларни 
ривожлантириш лозим. Бу борада қишлоқ хўжалик маҳсулотлари 
етиштириш имкониятларини ҳисобга олган ҳолда кичик корхоналар қуриш 
ва уларни такомиллаштириб бориш катта смаралар беради.

Download 1,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish