Агросаноат мажмуаси иқтисодиёти



Download 1,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/161
Sana03.06.2022
Hajmi1,84 Mb.
#632945
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   161
Bog'liq
agrosanoat mazhmuasi iqtisodiyoti

Қисқача хулосалар
Ишлаб чиқариш жараёнини моддий харажатларсиз тасаввур этиш 
мумкин эмас. Тармоқларда ишлаб чиқаришни ривожлантиришда 
ишлатилаётган асосий воситалари, айланма маблағлари биргаликда 
уларнинг моддий-техника базаси деб юритилади. Моддий-техника 
базасининг асосий фондлар ташкил этади. Бир неча ишлаб чиқариш 
жараёнида иштирок этадиган, ўзининг қийматини таёрлаб маҳсулотга 
бўлиб – бўлиб ўтказадиган ва физик кўринишини сақлаб қоладиган 
фондлар асосий фондлар деб юритилади. Уларнинг таркиби, миқдори 
қишлоқ 
хўжалиги 
ишлаб 
чиқаришининг 
асосий 
натижавий 
кўрсаткичларини белгилайди. Асосий фондларнинг энг муҳим қисми 
асосий 
ишлабчиқариш 
фондларидир. 
Улардан 
фойдаланишнинг 
даражасини ва самарадорлигини аниқлаш талаб қилинади. Бунинг учун 
кўрсаткичлар тизимидан фойдалинади.
Бир ишлаб чиқариш жараёнида қатнашадиган, ўзининг қийматини 
тайёр мағсулотга тўлиқ ўтказадиган ва физик кўринишини ўзгартирадиган 
фондларга айланма фондлар дейилади. Улардан фойдаланишни яхшилар 
зарур. Айланма маблағларнинг мавжудлиги ишлаб чиқаришнинг бир 
меёрда самарали боришини таъминлайди. 
 
Таянч иборалар 
 
Фонд қайтими, фонд сиғими, фонд билан таъминланиш ва 
қуролланиш, айланма фондлар, айланма маблағлар, самарадорлик 
коэффициенти, асосий фондларниниг эскириши, жисмоний эскириш, 
амортизация, маънавий эскириш, меҳнат ресурслари, меҳнатни 
қуролланиш даражаси, миграция, меҳнат унумдорлиги, ишбилармонлик, ер 
ва сув фонди, механизациялаштириш, химиялаштириш, автоматлаштириш, 
баҳолар паритети, аграсаноат мажмуасига кирувчи тармоқларни 
мутоносиб ривожлантириш, маҳсулот сифати, агросаноат интеграцияси, 
аграр сиёсат, агросаноат мажмуаси, иқтисодиёт, агросаноат мажмуаси 
таркиби, агросаноат мажмуасининг соҳалари, инфратузилма, ишлаб 


113 
чиқариш инфратузилмаси, ижтимоий инфратузилмаси, фаннинг предмети, 
усуллари, вазифалари, иқтисодий қонунлар, иқтисодий муҳит, ҳудуд 
иқтисодиёти, тармоқларнинг мутоносиб ривожланиши, ижтимоий 
масалалар, аҳоли турмуш даражаси, иқтисодий самара, ижтимоий самара, 
ишлаб чиқаришни интенсивлаштириш, барқарор иқтисодий ривожланиш, 
ишлаб чиқариш жараёнларини фонд, фонда қайтими, билан таъминланиш 
даражаси, иқтисодий кўрсаткичлар, ялпи ички маҳсулот, хусусий 
тадбиркорлик, импорт, экспорт, миграция, қишлоқ хўжалиги, қайта ишлаш 
саноати, сақлаш корхоналари, кимё саноати, чорвачилик, асаларичилик, 
балиқчилик, пиллачилик, омуҳта ем саноати, моддий рағбатлантириш, 
касбий малака, ҳосилдорлик, маҳсулдорлик, натурал кўрсаткичлар. 

Download 1,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish